Svetska istraživanja pokazuju da fleksibilno radno vreme (“part-tajm”, ili “racionalno radno vreme”) pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih, što na kraju godine kompanijama donosi značajno veći profit.
Taj trend prve su pokrenule skandinavske zemlje, a model su još pre nekoliko decenija preuzele Sjedinjene Američke Države, odakle se ova praksa proširila i na Indiju, Španiju, Nemačku. . .
Podaci španske “Nacionalne komisije za racionalizaciju radnog vremena” (Comisión Nacional para la Racionalización de los Horarios Espańoles), pokazuju da se produktivnost radnika povećala za 19 procenata u kompanijama koje promovišu fleksibilnost, a istovremeno su dodatno smanjeni fiksni troškovi preduzeća.
Međutim, većina poslodavaca u Srbiji nije sklona uvođenju “part-tajm” rada, a ako bi i razmislili o toj varijanti – očekuju poreske i ekonomske olakašice.
Srpsko zakonodavstvo kaže da je moguća preraspodela radnog vremena, ali u okviru predviđenih 40 sati rada nedeljno. U posebnim slučajevima, kada je reč o teškim poslovima, zaposleni može raditi 36 sati u toku radne sedmice.
Fleksibilno radno vreme, prema najčešćem tumačenju, podrazumeva pravo radnika da izabere kada radi u toku jedne nedelje ili radnog dana, mada određena zakonodavstva odreduju “core period”, odnosno dan u toku nedelje u kojem radnici moraju raditi, a preostali deo predstavlja “flexi time”, vreme u koje zaposleni sami biraju za rad, a kako bi ispunili dnevnu, nedeljnu ili mesečnu satnicu.
U Nemačkoj, na primer, sve više preduzeća nudi mogucnost fleksibilnog radnog vremena, a prema podacima saveznog Ministarstva privrede Nemačke, četiri od pet preduzeća nude modele za fleksibilno radno vreme.
Time se, kako se ocenjuje, zaposlenima nudi mogućnost da, u skladu sa zahtevima firme usklade i svoje porodične obaveze i radno vreme. Kompanije tako dobijaju zadovoljnije radnike, koji se zatim više angažuju na poslu što na kraju utiče na profit preduzeća.
Svetski giganti poput Boša, BASF-a ili Folksvagena godinama privlače stručnu radnu snagu upravo tako što nude posebne pogodnosti koje se tiču radnog vremena.
Fleksibilno – za i protiv
Praksa fleksibilnog radnog vremena, prema nekim istraživanjima, ima i svoju negativnu stranu, pre svega za zaposlene, jer im, na neki način, briše granica između privatnog i poslovnog života, zato što su tokom celog dana zapravo usmereni na posao, a samo pauzu koriste za vreme sa porodicom, što sociolozi i psiholozi ocenjuju kao negativnu pojavu.
Nekadašnja ideja o “tri osmice”, osam sati rada, osam odmora i osam sati spavanja, odavno je izgleda napuštena u savremenoj ekonomiji, a društva koja nisu u potpunosti prihvatila “zapadni koncept rada” teško se prilagođavaju ideji “part-tajma”.
U našem regionu, fleksibilno radno vreme i rad na daljinu i dalje su predmet rasprava.
Kada je reč o radu zaposlenih od kuće, poslodavci često kao argument protiv takve prakse ističu da neće biti u mogućnosti da nadgledaju radnike, odnosno, da radniku obezbede sigurnost i zaštitu na onom mestu na kojem obavljaju rad, a iz straha da bi mogli biti tuženi ukoliko dođe do povrede na radnom mestu, odnosno – kod kuće.
Činjenica je da je razvoju fleksibilnog radnog vremena i rada na daljinu u obliku kakav danas postoji u svetu, doprineo razvoj tehnologija, ali i viši nivo radnih prava u svet u odnosu na prethodne decenije.
Istraživanja takođe pokazuju da su žene više insistirale na fleksibilnom radnom vremenu i radu na daljinu, ali se taj trend u svetu počeo mijenjati, pa je sada sve više muškaraca koji imaju potrebu za ovim oblicima rada.
U Velikoj Britaniji, na primer, svaki radnik ima pravo da svom poslodavcu predloži izmenu ugovora u radu u smislu da zahteva fleksibilno radno vreme, a konkretne oblike rada potrebno je u mnogim državama uskladiti sa potrebama prava radnika na privatnost i porodični život, kao i zakonima koji definišu zaštitu ličnih i kompanijskih podataka, bezbednošću na radu, porodičnim zakonima…
Izvor: Tanjug / B92
