Tema koja je nedavno otvorena potvrdom da nas, u narednim mesecima, čeka zabrana uvoza automobila sa Euro 3 motorima obuhvata još jednu dilemu – treba li, i kako, zabraniti upotrebu vozila u užim gradskim zonama. Zbog zagađenog vazduha to su već učinile, ili najavile, vodeće evropske i svetske metropole, pa evo nekih informacija.
U Madridu je, u užem gradskom jezgru, već godinu dana ograničena upotreba “benzinskih” automobila starijih od 2000. godine i vozila koja koriste dizel gorivo proizvedenih pre 2006. godine. Zabrana se ne odnosi na stanovnike u zonama u kojima stanuju, a od 2020. zabrana će važiti i za njih.
U Parizu je automobilima starijim od 1997. godišta zabranjena vožnja u centru grada radnim danima. Prva nedelja svakog meseca je dan bez automobila (od 10 do 18 časova) u centru i pojedinim kvartovima.
Njujork problem rešava tako što širi pešačke zone u najatraktivnijim ulicama i mrežu biciklističkih staza.
Oslo planira da se do 2030. godine reši motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Paralelno se već ograničava, postepeno, pristup privatnim automobilima centru grada, uvode se biciklističke ulice i za automobile ukidaju parking mesta.
Najmanje polovina ulica u centru Londona je proglašena zonama “pešačkog prioriteta”. Za vožnju u centru vlasnici privatnih automobila, ali i “Uber” vozači moraju da plate dnevnu ekološku nadoknadu. Ova obaveza je za pojedine kategorije uvedena pre više od 15 godina.
Meksiko Siti je ranije zabranio vozačima da u centru voze jedan dan u nedelji, a od 2008. godine dodata je i zabrana vožnje subotom.
U Briselu kamere snimaju starije dizel automobile i vozači plaćaju kaznu ako se pojave u centru grada. I u ovom gradu se planira do 2030. godine potpuna zabrana “dizelaša”.
Slične usvojene strategije imaju i drugi gradovi – Frankfurt, Atina, Rim, Berlin, Amsterdam, Milano… Postepeno, najpre dizel, a zatim i autmobili koji koriste benzin, postaju zabranjena vozila, a manji gradovi prate svojim merama veće ili, ukoliko su u prilici a zagađenost je visoka, idu ispred njih.
