U jeku borbe protiv koronavirusa, proteklog avgusta, bez mnogo pažnje promakla nam je vest da je Holandija zvanično postala prva država na svetu bez pasa lutalica.
Holandsko iskustvo moglo bi da posluži nedovoljno razvijenim državama u kojima su psi lutalice uobičajena pojava na ulicama, ali i najrazvijenijima. One se, naime, ovih dana suočavaju sa problemom takozvanih „kovid pasa“ – nedavno usvojenih ljubimaca, sa kojima vlasnici ne znaju šta da rade zbog povratka na posao i uslove života pre pandemije.
Ali, hajde da prvo razjasnimo termin. Pse lutalice mogli bismo, uslovno, da smestimo u jednu od četiri kategorije.
Najpre su tu psi koji imaju vlasnika, ali ih on pušta da tokom dana borave na ulici bez pratnje.
Zatim, psi koji su nekada imali vlasnika, a zatim ih je vlasnik napustio.
Psi koji žive u stambenim naseljima su sledeća kategorija. Stanari ih hrane i brinu o njima, ali oni ipak žive na ulici.
Divlji psi su najopasnija grupa – oni nikad nisu bili vlasnički i sami se snalaze za svoj opstanak.
Holandija je, kao i sve druge zemlje, imala problem pasa lutalica. Šta su to holandske vlasti uradile što druge nisu?
Pse, naravno, nisu eutanazirali. Tradicija kućnih ljubimaca je duga i bogata, pa nikome nešto slično nije ni palo na pamet. Prvo su usvojili program pod nazivom CNVR. Skraćenica dolazi od reči koje bi se mogle prevesti kao “sakupi, ukloni, vakciniši i vrati”. Vlada je finansirala sterilizaciju svih pasa sa ulica.
Podignute su takse za kupovinu pasa – ogromni dodatni nameti primenjuju se na cenu pasa u, odlično regulisanoj, prodaji. Na ovaj način stimulisano je usvajanje pasa iz azila.
Holandija je uvela komunalnu policiju za životinje. Njen zadatak je da pomaže životinjama u nevolji i zaštiti ih od svakog vida zlostavljanja. Ovlašćenja su takva da su vlasnici u ozbiljnom problemu ako pokušaju da zanemare ili puste na ulicu svog psa.
Rezultati jednostavnih poteza holandskih vlasti su impresivni. Pasa lutalica na ulicama više nema, a svaki peti Holanđanin poseduje psa. Milioni pasa sklonjeni su na ovaj način sa ulica. Danas ih možemo videti u korpama na biciklima vlasnika, u kafeima i restoranima koji su, gotovo svi, “pet-friendly”, a one manje i u javnom gradskom prevozu. I za njih se plaća karta, naravno, ali po povlašćenoj ceni.
