Termini odavno u upotrebi u zemljama sa razvijenim privredama, kod nas tek poslednjih godina postaju korišćeni, za različite namene – industrijski park, industrijsko-tehnološki park, industrijsko-naučni park, industrijska zona…
To je nešto, jasno nam je, što formira država za potrebe velikih investitora, na dobrobit bližeg okruženja, ali i sa izvesnim rizicima, posebno po životnu sredinu i (zlo)upotrebu zemljišta, koje bi se moglo koristiti i u neke druge svrhe…
Da bismo imali ispravan odnos prema najavama novih industrijskih parkova, moramo znati i šta tačno ovaj termin označava.
Industrijski park, ili zona, je veći prostor planiran unapred za izgradnju i razvoj industrijskih postrojenja. Ne treba ga mešati sa terminom biznis park. U biznis parku uglavnom se grupišu poslovne zgrade, trgovinski objekti i, ponekad, manji pogoni “lake industrije”, dok industrijski park podrazumeva “težu” varijantu proizvodnje i prerade poluproizvoda i proizvoda.
Zbog napred navedenog, industrijski parkovi se planiraju van gradskih zona, ili bar na njihovom obodu, sa dobrim saobraćajnim vezama, kako putnim, tako i železničkim. Ukoliko su bliže ostali saobraćajni čvorovi, lokacija je bolja, a to su aerodromi i (u našem slučaju rečne) luke.
Potrebno je ispoštovati nekoliko principa da bi se na novoj lokaciji formirao industrijski park.
Glavna infrastruktura bi trebalo da bude zajednička, velikih kapaciteta, i dostupna svim korisnicima prostora (obično ih ima više), kako bi se smanjili njihovi troškovi. Ovde se misli na pristupne puteve, izvore električne energije i, eventualno, gasa, komunikacione kablove, dovode većih količina vode…
Integrisanost infrastrukture znači da je sve na istom mestu, a da korišćenje od strane jednih ne ometa druge u zadovoljavanju njihovih potreba.
Korist svih učesnika treba da bude nedvosmislena, unapred projektovana i značajna.
Prostor bi, kao što smo naveli, trebalo da bude van gradskih zona, kako bi se smanjio uticaj na normalno funkcionisanje, komunikaciju i društveni život unutar stambenih ili stambeno-poslovnih celina.
Kontrola uticaja na okolinu (svi ekološki parametri) trebalo bi da se obavlja na najsavremeniji način.
Normalno je i očekivano da različiti industrijski parkovi zadovoljavaju ove kriterijume u različitom obimu, ali je potrebno unapred propisati pravila koja se moraju poštovati i granice koje se ne smeju prekoračiti.
