Čitav svet je zabrinut zbog reči koja izaziva strah i budi sećanja na neke teške godine. Inflacija. Indeks potrošačkih cena porastao je u Sjedinjenim Američkim Državama najviše od 1990. godine i to za čitavih 6,2% ovog oktobra u poređenju sa oktobrom 2020. Za novembar se očekuje da će to biti još više – već se govori o stopi od 7%, što bi bilo prvi put posle 1984. godine.
Džerom Pauel, prvi čovek američkih Federalnih rezervi, kaže da reč „prolazna“ u ovom trenutku, kada govorimo o inflaciji, treba da zaboravimo. Definitivno, postoje faktori koji su uticali na nagli rast cena, a kojih se nećemo brzo osloboditi.
Ono što važi za Ameriku, manje ili više, može se primeniti i na ostatak sveta. Analitičari su najpre mislili da će se, sa prolaskom prvog udara pandemije, inflacija vratiti na staro – da će potrajati neko vreme i da će se krajem 2021. godine stabilizovati i ustaliti na oko 2%, koliko je bila pre. Jedan po jedan stručnjak, međutim, počeo je da revidire prognoze. Inflacija bi mogla da raste još par meseci, pa bi se, smatraju pesimisti, na stopi od oko 8% u februaru 2022. godine zaustavila i sa istim mesečnim procentom nastavila da egzistira.
Koliko je moguće da buduća inflacija bude kontrolisana, obuzdana, smanjena?
Vlade pojedinih država imaju kapacitete za tako nešto, ali se u potezima za kontrolu suočavaju različiti interesi, tako da se mnogi pitaju koliko država želi da kontroliše inflaciju u okviru onoga što može.
Komplikovani obrasci ne interesuju potrošače.
Oni vide više cene i na osnovu toga procenjuju spremnost države da građanima obezbedi zadovoljenje potreba. Iako inflaciju prati i povećanja plata u određenim sektorima, ono je značajno manje.
Potrošači inflaciju vide, pošto se suočavaju sa činjenicom da je poskupelo sve – od vekne hleba, preko litra benzina, do cena stanova za iznajmljivanje. Rast cena artikala i usluga koje čine svakodnevne potrebe najvećeg broja ljudi ne mogu se sakriti, prevideti i zanemariti, šta su spremne da urade države da se ovakvo stanje popravi – ostaje da se vidi.
