U Srbiji mala i srednja preduzeća proizvode plasiraju na domaće tržište, a izvoze uglavnom velike firme, koje uspevaju da zadovolje brojne preduslove, uključujući onaj najsloženiji – kontinuirano obezbeđivanje finansijskih sredstava.
Dobar deo malih i srednjih preduzeća u Srbiji ne šalje proizvode dalje od mesta u kome posluje. Anketa o poslovanju 1.000 preduzeća otkriva da čak 91 odsto malih i srednjih preduzeća i preduzetnika ne izvozi. I po tome smo ispod evropskog proseka, gde je blizu 12 odsto izvoznika u ovom sektoru.
Od malog broja porodičnih preduzeća koja izlaze na strana tržišta, dve trećine njih stiže samo do bivših jugoslovenskih republika, rezultati su istraživanja USAID projekta za bolje uslove poslovanja. Male firme u Srbiji još nemaju dovoljno kapaciteta da bi redovno snabdevale strane kupce, ali i prešle prepreke na putu do njih.
Istraživanja Mreže za poslovnu podršku kažu da je među malima još manje izvoznika. I to je, kažu, dokaz da su ranije razvojne politike, ipak, omanule. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, među malim i srednjim preduzećima je svega 4,1 odsto izvoznika.
Srbiji potrebno još – na desetine hiljada malih i srednjih preduzeća
Mislim da je to zato što nedostaju izvori finansiranja. Da bi firma izvozila, treba joj godišnji obrt od 200.000 do 250.000 evra, a za to joj treba da uloži u opremu i mašine. Nedostaje i znanja i organizacije. Srbiji fali najmanje još 60.000 do 70.000 malih preduzeća da bismo se nadali da ćemo jednog dana dostići nivo, na primer, Slovačke, smatra Dragoljub Rajić.
Iskusni izvoznici objašnjavaju da postoji nekoliko začkoljica u izvozu. Najpre treba biti dovoljno jak da se izdrži ukoliko se čeka naplata, a drugi problem je kontinuirana proizvodnja, jer kad se nađu distributeri, oni očekuju stalan i redovan dotok robe, a to traži dalja ulaganja u opremu.
U Pri
vrednoj komori Srbije podsećaju da se ovaj sektor susreće sa nesolventnošću i nedostatkom tražnje. To se direktno odražava i na plasiranje proizvoda u izvoz, sa jedne strane, kao i na niži nivo konkurentnosti, smatra koordinator Foruma MSPP PKS Aleksandar Gračanac.
Dobar deo ovog sektora nije u potpunosti standardizovao proizvodnju i proizvode sa regulativom EU. Otežavajući aspekt je i cenovna nekonkurentnost, što je odraz povećanih troškova poslovanja. U svim tim okolnostima ovaj sektor je prinuđen da proizvode plasira na domaće tržište, i to otežano jer je tražnja još na nižem nivou.
Rast izvoza malih i srednjih preduzeća i preduzetnika je zakočen, jer je proizvodnja u tim organizacijama počela da pada, smatra predsednik UO Komore malih i srednjih preduzeća Saša Ristić.
Pokretač rasta izvoza mora biti Vlada Srbije. Na sceni je proces globalizacije u kom mali i srednji moraju da se što bolje uklope i prilagode. U poslovima izvoza, mala i srednja preduzeća i preduzetnici su prepušteni sami sebi, kaže Ristić.
Izvor: Novosti
