Januar 2020. bio je najtopliji mesec januar na planeti, i bio je za nijansu topliji od istog meseca 2016, saopštila je evropska služba za klimatske promene Kopernikus.
Posle rekordno tople decenije, završene sa 2019. godinom koja je bila druga najtoplija registrovana na planeti, 2020-te godine počinju sa istim trendom.
U januaru je tako prosečna temperatura na planeti prešla za 0,03 stepena Celzijusa temperaturu iz januara 2016. koji je bio najtopliji mesec januar do sada zabeležen i bio je za 0,77 stepeni Celzijusa topliji od meseca januara iz referentnog perioda 1981-2010, navodi se u saopštenju Kopernikusa.
Većina zona u svetu su beležile temperature više od prosečnih. Tako je u Evropi temperatura bila 3,1 stepen Celzijusa viša od proseka za referentni period 1981-2010. U delu severoistočne Evrope, Skandinaviji i delu Rusije razlika je čak prešla šest stepeni Celzijusa više nego u periodu 1981-2020.
Prema Kopernikusu pet najtoplijih godina su sve bile pet poslednjih godina, kada je temperatura porasla izmedju 1,1 i 1,2 stepena Celzijusa iznad temperature u predindustrijskoj eri. Decenija 2010-2019 je takodje bila najtoplija od početka merenja.
Zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte nastale kao posledica ljudskih aktivnosti planeta je već jedan stepen Celzijusa toplija nego u predindustrijskoj eri, što ima razorne posledice širom sveta, kao one što su obeležile 2019. godinu, izuzetno jake požare u Australiji ili periode velike vrućine tokom leta u severnoj hemisferi.
Sadašnjim tempom planeta bi mogla da dobije do četiri ili pet stepena Celzijusa do kraja veka. Pariski sporazum iz 2015. predvidja da se zagrevanje ograniči na izmedju dva i 1,5 stepen Celzijusa, medjutim čak iako oko 200 zemalja potpisnica sporazuma poštuju svoje preuzete obaveze za smanjenje gasa sa efektom staklene bašte, zagrevanje bi moglo da predje tri stepena Celzijusa.
Izvor: Beta
