Vrelo leto je idealno za zabavne sadržaje. Uz pomoć njih, iako škola nije tema, deca mogu da nauče nešto novo o gradivu iz pojedinih predmeta. Poznato je, pored toga, da se “verovali ili ne” informacije dugo zadržavaju u pamćenju i prepričavaju, pa tako u pozitivnom smislu mogu da promene odnos prema učenju.
Evo, na primer, nekoliko činjenica o engleskom jeziku, koje će sasvim sigurno zainteresovati decu, bilo da se radi o mališanima koji engleski uče u redovnoj ili nekoj od škola stranih jezika.
“I am” je najkraća rečenica u engleskom jeziku.
“I” je najkraća, najčešće koriščena i jedna od najstarijih reči. Pored nje, među veoma starima su reči “we”, “two” i “three”.
Rečenica “The quick, brown fox jumps over the lazy dog” je pangram, što znači da sadrži sva slova jezika.
Reč “swims” spada u grupu ambigrama – reči koje podjednako izgledaju kada se napišu naopako.
Pokušajte zajedno sa decom da izgovorite “supercalifragilisticexpialidocious”. Ova reč, nastala za potrebe jednog filma, a zatim uneta u rečnik sa značenjem “fantastično”, nije najduža u engleskom jeziku. Duža je reč “pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis” (radi se o bolesti pluća, prouzrokovanoj udisanjem prašine ili pepela).
Reč “girl” je u početku korišćena za dete, bez obzira na pol, a ne samo za devojčice.
Mi kažemo “poštapalice”, a Englezi – “reči-štake”. Radi se u oba slučaja o, za rečenicu i njeno značenje, besmislenim rečima koje se ponavljaju. “Actually,” “honestly,” i “basically” se najčešće mogu čuti u ovom kontekstu.
Engleskim jezikom se govori u vazduhu – piloti u komunikaciji koriste isključivo engleski.
I na kraju – činjenica koja može pomalo da zabrine – svaka dva sata u rečnik engleskog jezika dodaje se po jedna nova reč. Dešava se, doduše, da se tamo nađe zbog štamparske greške i “reč-duh”, koja nema baš nikakvo značenje. Takva je, na primer, bila reč “dord”, koja je sredinom 20. veka čak osam godina postojala u rečniku, pre nego što je izbačena.
