Zdrav napitak kafa od cvekle uskoro bi mogao da se nađe, ukoliko bude zainteresovanih investitora, i u serijskoj proizvodnji. Za sada se može dobiti samo u ograničenim količinama direktno kod pronalazača i proizvođača Nikolajea Kotrle.
Nikolaje Kotrla (63), poljoprivrednik iz Vlajkovca nedaleko od Vršca, u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije registrovao je svoj pronalazak, postupak za proizvodnju beskofeinskog napitka od cvekle.
Bojom, ukusom i mirisom kafa od cvekle podseća na kafu, zdrava je, ali i skuplja od kafe u prodavnicama.
“Skuplji jeste, ali ima spektar kvalitetnih osobina, koji preuzima od osnovne sirovine – cvekle, koju svako seosko domaćinstvo seje na svom posedu”, kaže za portal eVršac Nikolaje i dodaje. “Ideja da istražujem mi je pala na pamet, verovali ili ne, u snu, pre pet-šest godina. U međuvremenu sam, međutim, poremetio san, mozgajući, čitajući sijaset stručne i laičke literature, isprobavajući tehnološki postupak na desetine puta…, kako bih došao do formule koja obezbeđuje kvalitet mom napitku”. On kaže da na svetu nema sličnog roizvoda, “mada je izvesna srodnost sa jednim iz Rusije bila na proveri”.
Sagovornik eVršca, inače, nije “običan seljak”, jer se decenijama bavi šahom i nosilac je titule majstorskog kandidata, baš kao i njegovi na tom planu uspešniji unuci, Stefan, tek svršeni profesor geografije, i Sebastijan, student filologije.
Kotrla kaže da je i za prirodnu kafu i za njegov napitak od presudnog značaja postupak pripremanja. Tom delu razgovora se pridružuje njegova supruga Ana, i objašava nam da je tiha vatra ključ uspeha u petominutnom pripremanju svake kafe, pa i ovog napitka.
Komšinice nisu prepoznale
Mada se oslonio na mišljenja autoriteta, tehnologa, nutricionista i nalaza laboratorija, Nikolaje je napravio i svojevrsni test sa pet komšinica. Svaka je dobila po šoljicu njegovog napitka, i trebalo je da odredi koja je prirodna, a koja dobijena od prerađene cvekle. Dve su nesigurno rekle da je od cvekle, a tri da je od samlevenog zrna kafe.
“Posle toga, kad god dođu, zahtevaju od Ane da im pripremi isključivo moju kafu”. Nikolaje tvrdi da je na brojnim degustacijama, u Srbiji i inostranstvu, retko ko pogodio da njegova kafa nije kafa.
“A znate šta je u svemu “šlag na torti”?, pita Nikolaje i nastavlja, “Pa to što nakon ispijanja, na dnu šoljice ostaje soc boje topljene mlečne čokolade, koji nudi razne figurice za – gledanje u šolju, i uglavnom su to slike koje “nagoveštavaju” lepe događaje. Pravi domaćinski proizvod.”
I ambalaža kafe od cvekle zaštićena
“Iz Vlajkovca i okolnih sela, mnogo naših ima u Švajcarskoj, Kanadi, Švedskoj, Americi…, i kada se vraćaju u te zemlje obavezno ponesu i, u skromnim uslovima proizvedenu – moju kafu, čije je pakovanje svojevrsni suvenir”, veli Nikolaje, koji je kao intelektualnu svojinu zaštitio i ambalažu – posudicu od bukovog drveta, u koju se pakuje materijal dovoljan za 300 mililitara napitka. Na pitanje kakvi su mu planovi, vrti glavom, zagledan u jednu tačku ispred sebe, i kaže da proizvodnju cvekle u ekološkim uslovima ne vidi kao mogući problem, niti prepreku može da predstavlja prerada cvekle. Po njemu je obrada tržišta presudna, jer je za to potreban kapital.
