Privrednici strahuju da 4. januara, kad im dospevaju odložene obaveze, neće moći da ih izmire jer je zbog pandemije pao promet ali ne i troškovi poslovanja, pa će moći da postignu uštede smanjenjem plata i otpuštanjem zaposlenih, rekao je danas počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
On je za Betu rekao da će stanje u 2021. godini biti neuporedivo teže nego ove godine jer se povećala neizvesnost, a priče o vakcini su na “dugom štapu” jer su potrebne velike količine.”Pošto je otpuštanje zaposlenih bilo uslovljeno uzimanjem državne pomoći, početkom naredne godine treba očekivati ‘razrešenje’ oko broja zaposlenih, ali i smanjenja plata”, rekao je Atanacković.
Država je u prvom “paketu” pomoći pored isplate minimalnih zarada za zaposlene u malim i srednjim firmama, a delimično i u velikim, najpre za tri meseca odložila poreze i doprinose na zarade i porez na dobit, zabranila otpuštanje više od deset odsto zaposlenih, a uveden je i moratorijum na otplatu kredita.
Drugim paketom pomoći bila je obuhvaćena isplata 60 odsto minimalca za dva meseca i odlaganje poreza na zarade za jedan mesec, a obaveze počinju da teku od 4. januara 2021.godine i treba da budu isplaćene u 24 rate.
Predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata Srbije Slavoljub Jevtić rekao je da je privreda tražila od države da se otpiše deo odloženih dugova.
“Januar i februar su najgori meseci za poslovanje i odloženi dugovi će biti veliko opterećenje za firme jer ima i onih kod kojih je promet pao 35 40 odsto”, rekao je Jevtić.
Dodao je da je većina firmi opterećena i kreditima kojima je kupovana oprema, a da nema nikakvih finansijskih zaliha.
“Većina firmi je na ‘žiletu’ iako je pomoć države dosta preduzeća spasila od propadanja, ali je sada počelo otpuštanje zaposlenih”, rekao je Jevtić.
Vlasnik preduzeća Metalika Zoran Volf rekao je da će se do 4. januara nakupiti dosta finansijskih obaveza.
“U firmi su 52 radnika i do sada, osim jednog koji je našao bolje uslove, nismo nikog otpustili. Počeli smo da sračunavamo obaveze koje nas čekaju već na početku naredne godine, a najgore su krediti”, rekao je Volf i dodao da “ne sme da paniči i da će se boriti”.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić rekao je da se privreda tek počinje prilagodjavati poslovanju bez državne “injekcije”.
“Male firme iz sektora usluga verovatno će sačekati da možda nešto zarade tokom novogodišnjih praznika, a posle toga će početi zatvaranje i pravo stanje će se videti u januaru i februaru”, rekao je Rajić.
Istakao je da se “uprkos padu prihoda, obaveze prema državi ne smanjuju, pa u ovoj situaciji čak se ne menja ni jedna nelogična obaveza”, a to je porez na dobit koji se plaća unapred, akontacijom prema prethodnoj godini dok se tokom prve polovine sledeće godine ne predaju finansijski izveštaji.
Rajić je rekao da se taj novac od akontacije, ako se ispostavi da se poslovalo bez dobiti ne vraća, već se preusmerava u izmirenje drugih poreza.
“Do 2012. godine dobit koju su poslodavci ulagali u opremu bila je oslobodjena poreza pa je tako brže modernizovana oprema i povećavana produktivnost”, rekao je Rajić.
Istakao je da je privreda opterećena visokim poreskim i drugim izdacima “ranjiva” i kada joj prihodi padnu po nekoliko odsto, a ne po 10-15 i više kao sada.
“Ni velikim firmama, osim možda onih u sektoru hrane nije lako, kragujevsčki ‘Fijat’ svaki čas šalje zaposlene na odmor”, rekao je Rajić.
