U Srbiji je prosečna zagađenost vazduha dva puta viša od preporučene i za trećinu viša nego u bogatim evropskim zemljama, ali i duplo niža od svetskog proseka, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.
U svetu, 92 odsto stanovništva živi u područjima sa povećanim nivoom zagađenja vazduha sitnim česticama. U Srbiji srednja vrednost zagađenja sitnim česticama prečnika do 2,5 mikrona iznosi 19 mikrograma po kubnom metru vazduha, a u gradskim područjima 21, dok je preporučena vrednost Svetske zdravstvene organizacije 10 mikrograma. Ove sitne čestice su zagađivači poput sulfata, nitrata i crnog ugljenika, koji ulaze duboko u pluća i kardiovaskularni sistem i zbog toga su ozbiljan rizik za zdravlje ljudi.
Direktorka odseka za javno zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Marija Neira pozvala je na hitne mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u svetu.
“Postoje rešenja, a to su pre svega održiviji sistem transporta, upravljanje čvrstim otpadom, korišćenje čistih peći i goriva u domaćinstvima, kao i obnovljivi izvori energije i smanjenje industrijskih emisija”, navela je ona a preneo AFP.
Posledice po zdravlje
Posledice po zdravljeSvake godine, oko tri miliona smrti se može povezati sa izloženošću zagađenja vazduha van kuće, dok je prema procenama iz 2012. te godine 6,5 mliliona smrti, odnosno 11,6 odsto smrti u svetu, bilo povezano sa zagađenjem spoljnog i unutrašnjeg vazduha.
Neprenosive bolesti poput kardiovaskularnih bolesti, moždanih udara i raka pluća, uzrok su 94 odsto smrti povezanih sa zagađenjem spoljnog vazduha, a više od 90 odsto smrti događa se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, u koje spada Srbija.
Kada se u podacima o smrtnosti izbrišu razlike u starosnoj strukturi, smrtnost povezana sa zagađenjem vazduha u svetu iznosi 47 na 100.000 stanovnika, u evropskim zemljama sa visokim prihodima 25, u evropskim zemljama sa niskim i srednjim prihodima 54, a u Srbiji 34 na 100.000.
U Evropi se i u nivou zagađenja beleži razlika između zemalja sa visokim prihodima, gde je prosečna zagađenost sitnim česticama 14 mikrograma po kubnom metru, i zemalja sa niskim i srednjim prihodom gde je zagađenje 25 mikrograma.
Prema podacima iz 2014, prosek u svetu je 39 mikrograma, najzagađenije su bogate zemlje istočnog Mediterana sa 91 mikrogramom, slede siromašnije zemlje ovog regiona sa 55, kao i u jugoistočnoj Aziji, a situacija je najpovoljnija u bogatim zemljama američkog kontinenta – 9 mikrograma, dok je u onima sa srednjim i nižim prihodima prosek 17 mikrograma.
Izvor: Beta
