Političari kao da nisu spremni da na adekvatan način odgovore na zabrinutost mladih zbog klimatskih promena, koja se širi svetom. To je priznao i generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Antonio Gutereš neposredno pre početka konferencije UN posvećene klimatskim promenama, koja se održava od 2. do 13. decembra u Madridu.
Hitnost neophodna u rešavanju problema zanemaruje se, iako postoje dovoljna tehnička i ekonomska sredstva da se klimatski haos zaustavi. Zna se šta bi bilo najdelotvornije – podizanje cena svemu što proizvodi ugljen-dioksid, prestanak subvenconisanja fosilnih goriva i oporezivanje izvora zagađenja. Gutereš poziva bogate zemlje da pomognu siromašnima da podignu kvalitet svoje životne sredine, koja utiče na ukupno stanje na planeti.
Efekat staklene bašte već izaziva vidljive klimatske posledice širom sveta – rast prosečnih temperatura, šumske požare, talase vrućina, suše i poplave… NIko nije pošteđen.
Od država članica UN i njihovih lidera očekuje se, zato, da maksimalno povećaju napore i donesu konkretne mere za smanjenje emitovanja štetnih gasova, sačuvaju i obnove šumski fond, podstiču prelazak na “zelenu” ekonomiju i izvore energije.
Akcije se očekuju i od privatnog sektora, posebno u visokorazvijenim državama. Njihov zadatak je da vode održivo poslovanje, u skladu sa zahtevima za zdravu životnu sredinu. Takmičenje u zaradama trebalo bi da bude zamenjeno odgovornim ponašanjem i upravljanjem rizicima i rastom.
Na klimatske promene mogu uticati pojedinci i, posebno, ekološki pokreti. Potrebno je nastaviti sa aktivnostima na podizanju svesti i skretanju pažnje javnosti na nedovoljnost preduzetih mera.
Planeta se kreće ka katastrofi. Ako bi se svaki čovek potrudio da dnevno pravi pametne izbore u korišćenju energije, efekti bi bili vidljivi. Od generacija koje dolaze to se mora ne samo očekivati, nego i ultimativno zahtevati.
