Mladi u Srbiji, starosti izmedju 20 i 30 godina, najčešće se odlučuju za privremeni boravak u inostranstvu i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja, pokazalo je istraživenje o cirkularnim migracijama, koje je javnosti predstavila Srpska asocijacija menadžera (SAM).
Istovremeno, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponudjeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva, pokazuju rezultati istraživenja koje je SAM sproveo u okviru projekta “Cirkularne migracije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije”, a realizuje se uz podršku Vlade Švajcarske.
“Istraživanje smo sproveli da bismo sagledali kakva je situacija na tržištu, da identifikujemo šta je to što kompanije mogu da urade kada je reč o privlačenju i zadržavanju kadrova. Zatim da saznamo kako menadžeri prevazilaze nedostatak adekvatnih kadrova za pojedina zanimanja, kao i koji su to dodatni faktori koji prevazilaze napore kompanija i kojima moraju da se pozabave ostali činioci u društvu”, izjavila je izvršna direktorka SAM-a Jelene Bulatović.
Ona je ocenila da jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država mogu da kreiraju ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate.
“Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini”, rekla je Bulatović.
Prema njenim rečima, ipak ima razloga za optimizam, jer je 65 odsto ispitanih menadžera navelo da ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanije, kao i rada na atraktivnim projektima.
Blizu 80 odsto ispitanih menadžera izjavilo je da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.
Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i gradjevinarstvu, pokazalo je istraživanje.
Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje.
Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najredje kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.
U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagodjavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsto ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvodjenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija.
Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na “uvoz” radne snage.
Menadžeri su istakli da bi odredjeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi.
Takodje se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.
U istraživanju su učestvovali menadžeri kompanija iz različitih sektora, najviše iz IT industrije, proizvodnje, finansijskih usluga, konsaltinga i marketinga.
Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o “odlivu mozgova” iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija.
Poseban cilj projekta je da ukaže na mogućnosti i prilike za profesionalnih i lični razvoj mladih u Srbiji kroz promociju kompanijskih programa za razvoj talenata, stručnih praksi i stipendiranja, zatim programa za privlačenje kadrova i stručnjaka iz dijaspore kao i uspostavljanju dijaloga sa državnim institucijama na temu cirkularnih migracija.
Izvor: Beta
