Pojava je već nazvana srpski paradoks – na dva slična međunarodna testiranja učenici nižih razreda osnovne škole pokazali su znanje koje je iznad proseka, a učenici viših razreda znanje ispod proseka.
Đaci mlađih razreda osnovne škole pokazali su na TIMSS testiranju da znaju da povezuju naučeno i da to znaju praktično da primene, dok su učenici viših razreda na PISA testiranju pokazali funkcionalnu nepismenost – da naučeno ne znaju da primene u praksi.
Javnost opravdano postavlja pitanje ko je zatajio u obrazovnom sistemu i zbog čega su deca u savladavanju gradiva do četvrtog razreda iznad proseka, dok je njihovo znanje u višim razredima ispod proseka.
Prema ostvarenim rezultatima, može se zaključiti da učitelji dobro rade svoj posao, a da su rezultati znatno lošiji kod nastavnika u predmetnoj nastavi.
Nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji Dragica Pavlović Babić kaže da odgovor na to pitanje nije jednostavan, jer mnogi faktori dovode do obrazovnog postignuća.
“Međutim, kada sve te faktore saberemo i razmislimo o njima, svakako je nastava onaj faktor koji u najvećoj meri doprinosi obrazovnim postignućima. Tako da odgovore na pitanje o ovim razlikama treba tražiti u razlikama u kvalitetu nastave kod učenika u mlađim i starijim razredima osnovne škole, a kasnije u srednjim školama, jer nam PISA pada u prvom razredu srednje škole”, rekla je Pavlović Babićeva za Tanjug.
