Šef misije Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) u razgovorima sa srpskim vlastima Jan Kejs Martejn izjavio je da u 2021. godini povećanja zarada u javnom sektoru Srbije treba da budu ograničena, da povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a da dodatna ad hok povećanja ili isplate treba izbegavati.
U pisanoj izjavi na kraju virtuelne posete Srbiji, u kojoj je izneo preliminarne nalaze, Martejn je naveo da je tim MMF-a vodio “produktivne razgovore” sa vlastima Srbije i postigao dogovor o politikama koje su potrebne za završetak pete, poslednje revizije Instrumenta o koordinaciji politika (PCI). “Uspešan završetak revizije zavisi od ispunjavanja preostalih programskih uslova, kao i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Izvršnom odboru okvirno je zakazano za početak januara 2021. godine”, naveo je Martejn.
Na osnovu preliminarnih nalaza, tim MMF-a će pripremiti izveštaj koji će, po pribavljanju odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a na razmatranje i odlučivanje.
Martejn je naveo da se “realizacija programa generalno odvijala prema planu” i da se ekonomska aktivnost oporavlja posle naglog pada u drugom tromesečju 2020. godine izazvanog pandemijom korona virusa.
“Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 odsto u 2020. godini, a zatim porast od pet odsto u 2021. godini”, napisao je Martejn.
Dodao je da se te projekcije zasnivaju na najnovijim podacima koji ukazuju na brži oporavak od ranije očekivanog.
“Medjutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan”, piše u izjavi.
Martejn navodi da su poreski prihodi premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali da će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će realizacija javnih investicija biti ubrzana u poslednjem tromesečju ove godine.
“U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod devet odsto BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 odsto BDP-a Srbije”, naveo je šef misije MMF-a.
Dodao je da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu.
Naveo je da budžet Srbije za 2021. godinu treba da nastavi da podržava ekonomski oporavak, uz istovremeno očuvanje održivosti duga.
“Važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet“, naveo je Martejn.
Dodao je da sprovodjenje strukturnih reformi treba da se ubrza posle odredjenih kašnjenja zbog pandemije, kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu.
“Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju“, piše Martejn.
On navodi da su unapredjenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje od presudnog značaja.
“Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takodje uključuju jačanje vladavine prava i unapredjenje pravosudnog sistema“, dodaje Martejn.
Izvor: Beta
