Mušmule su voće kasne jeseni, čije se nutritivne vrednosti ponovo otkrivaju. Mnogi mušmulu smatraju neuglednim plodom, komplikovanim za konzumiranje, ali podaci govore da se zbog prednosti koje ima za zdravlje ona mora naći na svakom stolu.
Mušmula potiče iz regiona jugoistočne Evrope i jugozapadne Azije, iz oblasti severne Turske, Kavkaza, severoistočnog Irana, i ima tradiciju uzgajanja dugu tri hiljade godina. Vekovima pre nove ere bila je cenjena u staroj Grčkoj i Rimu, preneta je u Ameriku i Južnu Afriku, da bi kasnije, u 17. i 18. veku, bila potisnuta zbog prodora drugih voćnih vrsta.
Na našim prostorima mušmula dobro uspeva, pa bi bilo dobro da se, ako imate uslova, u vašem dvorištu nađu i sadnice mušmula. Biljka se formira kao listopadno drvo ili veći žbun i može da poraste nekoliko metara u visinu. Cvetanje je krajem proleća ili početkom leta. Plod sa kremastom pulpom i grubom teksturom kože postepeno dobija crvenobraon boju i nejestiv je iako je zreo. Voće se upotrebljava tek kada bude gnjilo, što se događa desetak dana posle berbe. Do tada ga treba čuvati na niskim temperaturama, par stepeni iznad nule, u vlažnim uslovima i u mraku da se podstakne proces gnjilenja.
Mušmula sadrži velike količine vitamina B2, B1, C i A, kao i tanin, proteine, prirodne organske kiseline i pektin sa malom količinom ugljenih hidrata. Sadrži i kalcijum, kalijum, gvožđe i magnezijum. Dobra je za osobe koje imaju probleme sa jetrom i bubrezima, a zdravima se preporučuje za podizanje imuniteta, detoksikaciju i hidrataciju celog organizma.
Zbog sadržaja gvožđa, konzumiranje mušmula pomaže u povećanju nivoa hemoglobina. Gvožđe je ključno i za održavanje zdravlja mišića. Ono, takođe, doprinosi razvoju i pravilnom funkcionisanju mozga i neurona, pa je mušmula dobra preventiva protiv Alchajmerove bolesti i demencije. Gvožđe učestvuje u regulisanju telesne temperature, snabdeva tkiva kiseonikom, leči anemiju, spazme mišića, nesanicu, otklanja umor, omogućava lučenje pojedinih enzima neophodnih organizmu…
Mušmule možete jesti sveže, ali i napraviti od njih džem, marmeladu, krem za dodatak poslasticama, sirup, liker. Semenke se ne jedu, ali se u narodnoj medicini koriste za obloge, a listovi i za čajeve, za različite tegobe.
