Znanja, veštine, sposobnosti… dobijaju polako ali sigurno primat na tržištu rada. One donose dobro radno mesto, novac i buduća priznanja. Iako se u nedovoljno razvijenim zemljama još uvek, tradicionalno, cene diploma, ranija imenovanja, zvanja i pozicije, promenama će morati da se prilagode i oni koji čvrtso drže do ukorenjenih obrazaca.
Zanimanja su postala, sasvim sigurno, prevaziđena u svetu kontinuiranih promena. Diplome stare deceniju i više, realno, gotovo da ne važe. Ukoliko osoba nije bila spremna da stiče dodatna znanja u međuvremenu, teško da će moći da se uklopi i doprinese procesu rada na novim radnim mestima i u novim tehnologijama.
Platforme za regrutovanje radnika već su počele sa promenama. Budućim poslodavcima neophodno je preporučiti radnike koji zaista znaju da rade posao za koji se prijavljuju, a uz korišćenje IT modela to nije komplikovano kako se na prvi pogled čini. Primetan je i rast broja istraživanja koja deluju proaktivno, pokušavajući da u detalje predvide koje će se veštine tražiti u narednim godinama.
LinkedIn je, pomenimo samo ovu, najpopularniju mrežu, razvio Skill Genome – novu metriku koja je omogućila zainteresovanima veoma detaljan uvid u trendove na tžištu rada i njegov budući razvoj. Alat Economic Graph, na primer, koristi podatke 630 miliona članova sa više od 35 hiljada različitih veština – oni pružaju mogućnost da se definišu, za svaki region ili grad u svetu, jedinstveni skupovi znanja i profili, za različite segmente tržišta rada. U ovim i sličnim analizama vidi se koje obuke se cene, koja znanja se traže sve manje, koliko su uspešni pojedinci koji poseduju određen skup osobina i sposobnosti…
Sve navedeno u ozbiljnim državama služi kao zvono za uzbunu, i znak da politika obrazovanja, investiranja, zapošljavanja… treba da se menja. Ne za godinu, dve, pet, nego – odmah.
