U utorak, 31. maja, stupa na snagu Pravilinik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda, koji je usvojen u decembru 2020. godine, ali je njegova primena odložena do 31. maja ove godine da bi proizvođači imali vremena da usaglase proizvodnju sa novim pravilima. Doduše, u radnjama će i dalje biti mešavine mlevene kafe pod nazivom “kafa”, sve dok trgovci imaju zalihe takvog proizvoda, odnosno dok robi ne istekne rok trajanja.
Novinu u Pravilniku o kvalitetu sirove kafe i proizvoda od kafe predstavlja odredba da u prometu mora biti upakovana kafa od isključivo prave sirovine – kafe i da skrob, koji je mogao da bude u kafi kao sastavni deo omiljenog napitka od 31. maja nije više dozovljen.
To znači da na pakovanjima mora pisati tačno šta sadrži proizvod “kafa”. Ako piše samo “kafa”, onda je to proizvod samo od zrna kafe. Ukoliko ima i zrna neke druge biljke – graška, soje, žira, leblebije, cikorije ili neke žitarice, mora biti navedeno kao “proizvod na bazi kafe” ili “proizvod na bazi soje, cikorije”
Novi pravilnik definiše kvalitet kafe, proizvode od kafe i tačan spisak sastojaka koji smeju da se dodaju u proizvode od kafe.
Predviđena su dva načina označavanja u zavisnosti od toga da li je udeo mlevene kafe veći ili manji od 50 odsto, odnosno da li je proizvood na bazi kafe ili na bazi zamene.
Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv „proizvod na bazi kafe sa, recimo ,sojom , grašom, žirom…
Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini manjoj od 50 odsto, takav proizvod neće smeti da nosi oznaku da je na bazi kafe, već će imati naziv „proizvod na bazi , recimo, soje sa kafom“. Takvi proizvodi moraju biti vidljivi na ambalaži.
Pravilnik definiše i šta predstavlja zamenu za kafu, a kao sirovine za zamenu za kafu mogu da se upotrebljavaju ječam, raž, pšenica, ječmena slad i slad drugih žitarice, cikorijino korenje, rogač, slanutak (naut) grašak, žir, neestrahovani rezanci šećerne repe, mahunarke i soja.
Zamenama za kafu mogu se dodavati: šećer, skrobni sirup, melasa sa najmanje 50 odsto šećera, jestiva biljna ulja i drugi dodaci.
U našoj zemlji ima 440 prerađivača kafe, velikih kompanija i pržionica, a godišnje, u proseku, po glavi stanovnika se popije 4,4 kilograma kafe.
Izvor: dnevnik.rs
