Objavljeni su rezultati ankete Narodne Banke Srbije o inflacionim očekivanjima
Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, prema rezultatima februarske ankete, nastavljaju da se kreću u granicama inflacionog cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%).
U uslovima rastuće globalne neizvesnosti, kratkoročna inflaciona očekivanja predstavnika finansijskog sektora i privrede rastu, dok su srednjoročna inflaciona očekivanja (za dve i tri godine unapred) ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu anketu.
Prema rezultatima ankete agencije Ipsos, predstavnici finansijskog sektora očekuju da će inflacija u februaru 2023. godine biti na nivou od 4,5%, što je nešto više nego u januarskoj anketi (4,2%).
Očekivana inflacija privrednika za godinu dana unapred iznosi 7,5% i povećana je u odnosu na nivo od 6,0%, zabeležen u decembarskoj i januarskoj anketi. Porast očekivanja mogao bi se dovesti u vezu s višom očekivanom inflacijom preduzeća iz oblasti energetike i prehrambene industrije, što su sektori koji su najizloženiji poremećajima i rastućoj neizvesnosti na globalnim tržištima.
Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve i tri godine unapred, ona su i kod finansijskog sektora i kod privrede niža od kratkoročnih i kreću se u rasponu od 3,0% do 3,5% za finansijski sektor i od 4,5% do 5,0% kod sektora privrede. Ovakvi rezultati ankete mogli bi da ukazuju na to da i finansijski sektor i privreda aktuelnu višu inflaciju percipiraju kao privremenu, što je ocena i Narodne banke Srbije, kao i većine vodećih centralnih banaka u svetu.
Usidrenost srednjoročnih inflacionih očekivanja, u čijoj se osnovi nalazi stabilnost deviznog kursa, doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike u održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije u srednjem roku, što je jedan od neophodnih preduslova održivog privrednog rasta.
