Srbija godišnje za uvoz voća i povrća koje i sama uzgaja izdvaja 150 miliona dolara. Ne radi se, dakle, o “egzotičnim” vrstama sa dalekih kontinenata, koje uspevaju samo u uslovima tropske klime. Srbija uvozi pasulj, krompir, boraniju, maline, šljive…
Razlog za navedeno je jednostavan – uključujući troškove transporta i carine, voće i povrće koje stiže u naše prodavnice jeftinije je od onoga koje se proizvede u domaćim voćnjacima, na njivama, u baštama i plastenicima.
Na spisku koji je objavio dnevni list 24 sata nalaze se sledeće namirnice i zemlje iz kojih se uvoze.
Pasulj: Etiopija, Kirgistan, Kina, Egipate, Peru, Madagaskar, Tanzanija, Antigva i Barbuda, Kajmanska ostrva, Uzbekistan
Krompir: Luksemburg, Izrael, Egipat
Beli luk: Argentina, Kina
Paradajz: Egipat, Turska, Maroko, Izrael
Grašak: Argentina, SAD, Novi Zeland i Rusija
Crni luk: Novi Zeland, Peru, Meksiko
Šargarepa i korenasto povrće: Izrael, Južna Afrika, Turska, Kina, Tajland
Krastavci: Maroko
Boranija: Kenija, Maroko
Paprika: Vijetnam, Maroko, Izraeel
Lubenice: Panama, Brazil, Kostarika
Jabuke: Argentina, Južna Afrika
Šljive: Južna Afrika
Maline: Maroko, Meksiko, Čile
Kajsije: Kina
