Zbog čega se događa da mladi talentovani zaposleni, posle samo nekoliko meseci rada, dobiju otkaz, ili im nakon probnog rada poslodavac uskrati poverenje?
Istraživanja na ovu temu nisu rađena u Srbiji, pa pogledajmo, iako uslovi nisu isti, američka iskustva po pitanju otkaza mladim radnicima.
“Nezainteresovanost za viziju kompanije i dugoročne rezultate...”, najčešći je odgovor vlasnika privatnih kompanija, na pitanje šta je problem. Mladi novozaposleni radnici ne sagledavaju iz istog ugla kao šefovi budućnost firme.
Drugi razlog za otkaz je neuklapanje u postojeće komunikacione obrasce. Nije fraza da su milenijalci generacija odrasla pored mobilnih telefona i kompjutera i da od svojih “pravila” komunikacije ne vide zahteve okruženja.
Zanimljivo je da se dobar broj poslodavaca žali na anksioznost, deprimiranost i nedostatak samopouzdanja i ambicija kod mladih.
Sa druge strane, njihova potreba za nezavisnošću može potpuno da ih izdvoji iz kolektiva i normi koje drže sistem na okupu.
“Kao da im je svejedno da li će biti otpušteni…” utisak je o mladima koji poslodavci nikako ne cene.
Mladi mogu da pate od nedostatka samopouzdanja, ali i da budu ekstremno samouvereni, što se takođe pominje kao razlog za prekid radnog angažovanja.
Nepristojno ponašanje, loš odnos prema pojedinim kategorijama radnika, nepoštovanje autoriteta… pokazuju često i veoma obrazovani i talentovani mladi ljudi.
Neodgovornost, izbegavanje da se prizna greška i pokloni više pažnje učenju, prebacivanje krivice na druge… ostavlja veoma loš utisak kada su novoprimljeni radnici u pitanju. Nezahvalnost mladih za pruženu priliku da rade u firmi posebno pogađa vlasnike.
Na kraju – svi mladi radnici nisu bolji ili lošiji od drugih. Generacijski jaz na radnom mestu zahteva fleksibilnost i dodatni trud obe strane, kako bi svi bili zadovoljni saradnjom.
