Trećeg ponedeljka u februaru, što je ove godine 17. februara, Sjedinjene Američke Države slave Dan predsednika. Zanimljivo je da i ovaj, kao i slične praznike, prate rasprodaje u prodavnicama, pa se Amerikanci spremaju da iskoriste još jednu priliku i potroše novac na stvari koje su im potrebne, ali često i na one druge.
Na federalnom nivou praznik se zove Dan predsednika (President’s Day), u jednini, ali se u nekim državama ustalilo da se koristi oblik Presidents’ Day koji označava množinu, odnosno evocira sećanje na sve američke predsednike.
Predsednik zbog koga je praznik uspostavljen je Džordž Vašington, rođen 22. februara 1732. godine. Obeležavanje je počelo već 1796 – poslednje cele godine u kojoj je bio predsednik. Kako se vreme u trenutku njegovog rođenja računalo po starom kalendaru, po kojem je Vašington rođen 11. februara, pojedine regije su Dan predsednika obeležavale tog datuma.
Godine 1885. Dan predsednika postao je nacionalni praznik, a kompromis je pronađen tek 1971. godine, od kada se obeležava trećeg ponedeljka u februaru. Tog dana javne ustanove uglavnom ne rade, uključujući i škole. Privatne kompanije svoj kalendar organizuju po želji.
Činjenica da je u februaru rođen još jedan značajan američki predsednik – Abraham Linkoln (12. februara 1809.) doprinela je da popularnost Dana predsednika (u množini) poraste. Zvanično Vašingtonov rođendan, a opšteprihvaćeno Dan predsednika, u najvećoj meri danas podrazumeva i sećanje na Linkolna, kao i na druge predsednike. Predlog da se zakonom ozvaniči praznik kao Vašingtonov i Linkolnov rođendan, međutim, nije prihvaćen.
Produženi vikend na Dan predsednika idealan je za šoping. Po sniženim cenama prodaje se sve – od aparata za domaćinstvo do hrane, a interesantno je da poznavaoci prilika savetuju da se iskoristi popust za kupovinu automobila. Sredina februara je vreme kad proizvođači imaju veće količine vozila na zalihama. Sezona nije u punom jeku, pa su spremni da ponude značajne olakšice.
