Plate su uglavnom minimalne zagarantovane, ili neznatno više – prodavci u Srbiji su među najniže plaćenim kategorijama zaposlenih. Statistika, međutim, beleži samo one prijavljene, iz podataka koje dostavljaju poslodavci. A evo šta oni kažu.
Samo u Beogradu, usled smanjenja kupovne moći i istovremenog otvaranje tržnih centara, zarade zaposlenih su pale. Povećanjem konkurencije sve teže je ostati rentabilan u poslovanju, jer je “kolač” tržišta usitnjen, a prihodi mnogih trgovaca su smanjeni.
Primera radi, 2008. prosečna zarada u trgovini kretala se od 33.000 do 35.000 dinara, a sada je pala na ispod 28.000, to pokazuje da se povećao broj onih koji primaju zaradu na nivou oko minimalne ili nešto veću, 22.000 i 23.000 i slično.
Sa takvim platama danas ne može da se živi, kaže prodavačica u jednom velikom supermarketu. Mogla sam ranije mesečno da dobacim i do 40.000, a sada jedva 25.000 dinara, jer je novi vlasnik ukinuo sve nadoknade za prekovremeni rad i uopšte mogućnosti za stimulaciju.
Najviše zarade imaju trgovci i kasiri u Mercatoru, one su mesečno oko 30.000 dinara, dok su u Amanu od 22.000 do 24.000 dinara. Plate u trgovini zavise i od rada na praznike, kao i od noćnog rada. Staž utiče veoma malo na platu.
Ranije se više vodilo računa o statusu i poziciji na radnom mestu u trgovini, kao što je – kasir, kasir-prodavac, prodavac koji slaže robu… Sada su te kategorije, sudeći prema platama, gotovo izjednačene.
U unutrašnjosti, podaci su još alarmantniji, a prodavci, posebno u malim trgovinama, rade gotovo sve poslove i neretko su jedini angažovani radnici.
Izvor: Novosti
