U Sjedinjenim Američkim Državama raste broj propisa, odluka i zakona koji u prehrambenoj industriji i ugostiteljstvu zabranjuju stiropor, tačnije, njegovu upotrebu za jednokratna pakovanja hrane.
Prvi razlog je zaštita životne sredine.
Ekspandirani polistiren, kod nas poznat pod imenom stiropor, predstavljen je industriji početkom 40-ih godina prošlog veka kao “tehnološko čudo” – čvrst i istovremeno lagan materijal, jeftin, pogodan za upotrebu u toplom i hladnom okruženju.
Da veliki problem postoji bilo je jasno 1987. godine, kada je čuveni slučaj Morbo “otvorio oči” javnosti. Barža pod tim imenom, podsetimo, lutala je dva meseca duž istočne obale SAD sa namerom da pronađe mesto gde bi bilo deponovano 3100 tona smeća. Đubre niko nije želeo, a veliki udeo u masi imao je stiropor. Tada je otkrivena istina – stiropor se gotovo ne razgrađuje, stotinama godina se gomila na deponijama, a njegovi sitni otpaci nalaze se svuda oko nas. Recikliranje je moguće uz pomoć izvesnih hemijskih supstanci, ali to se, jednostavno, ne čini. Razlozi su materijalne prirode – reciklaža je skupa, a materjal koji bi se dobio bio bi pogodan samo za veoma ograničene namene.
Prva zabrana stiropora dogodila se pre trideset godine u nekoliko manjih gradova u Kaliforniji. Primer su sledili drugi (više od 200 gradova), a najveća, upravo najavljena zabrana, pogodiće 2022. godine 20 miliona ljudi u celoj državi Njujork.
U zvaničnoj izjavi povodom donošenja regulative, medijima je saopšteno da je stiropor jedan od najvećih zagađivača, i da predstavlja opasnost za životnu sredinu i javno zdravlje. Stiropor se masovno koristi u restoranima, prodavnicama brze hrane i pića i supermarketima. Kao otpad, nalazi se svuda, posebno u vodama. Za sve one koji krše zabranu predviđene su i kazne – od 250 dolara za prvi prekršaj do, maksimalno, 2000 dolara za ponovljeni.
Napomenimo i drugi razlog zbog kojeg stiropor nije poželjan.
Svetska zdravstvena organizacija označila je 2018. godine stiropor kao “verovatno kancerogen, što zahteva dodatna istraživanja”. Upozorenje je, posle 40 godina proučavanja, sa “moguće kancerogen” podignuto na “verovatno kancerogen”, što predstavlja dodatni razlog za brigu.
