Ministar finansija Siniša Mali izjavio je je danas da će paket mera pomoći privredi i gradjanima Srbije u vreme vanrednog stanja usled pandmije virusa korona, biti u vrednosti 5,1 milijarde evra (608, 3 milijarde dinara), što je polovina godišnjeg budžeta Srbije, odnosno 11 odsto ovogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.
On je na konferenciji za novinare rekao da će država podneti najveći deo troška ublažavanja posledica ekonomske krize izazvane epidemijom, kako bi je privreda prebrodila sa što manje posledica.
Mere se odnose na direktnu pomoć zaposlenima, prevashodno u privatnom sektoru, zatim na poreske olakšice i podršku likvidnosti privredi, kao i na direktnu pomoć svim punoletnim gradjanima Srbije od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Mali je naglasio da “sveobuhvat paket mera ima za cilj očuvanje stečenog nivoa zaposlenosti i pomoć onim preduzećima koja su najviše pogodjena krizom, prevashodno preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća u privatnom sektoru”.
“Srbija se sa ovom krizom bori ekonomski nikada jača”, kazao je on i ocenio da Srbija ima stabilne javne finansije i novac da pomogne privredi i zaposlenima, te da je program posledica reformi koje se do sada sprovodjene.
Istakao je da Srbija već četiri godine ima suficit u budžetu, javni dug je ispod 50 odsto BDP-a, industrijska proizvodnja u februaru je bila 7,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.
“Program će se finansirati iz rezervi u budžetu, a novac će se obezbediti na domaćem i inostranom tržištu kapitala”, rekao je ministar finansija, navodeći da će u narednih deset dana Vlada doneti uredbu, odnosno pravni okvir, koji će omogućiti sprovodjenje svih mera.
Mali je precizirao da je u okviru mera poreske politike ukupne vrednosti 161 milijarda dinara (oko 1,3 milijarde evra), planirano odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za sva privatna preduzeća u periodu vanrednog stanja, a najmenje na tri meseca.
“Planirano je i odlaganje plaćanja poreza na dobit za drugi kvartal 2020. godine i oslobadjanje plaćanja od PDV-a za se one koji doniraju”, kazao je on.
Ministar finansija je rekao da su gotovo sve kompanije u Srbiji tražile poreske olakšice.
“Na ovaj način država na sebe preuzima poreze i doprinose na zarade. Ohrabrujemo preduzeća da plaćaju neto zarade svojim zaposlenima i da zadrže punu zaposlenost”, kazao je on i dodao da se svim preduzećima omogućava da ove obaveze isplate u 24 jednake mesečne rate, ali ne pre januara 2021. godine.
Pomoć paušalcima, malim i srednjim preduzećima
Druga mera u paketu je direktna pomoć svim preduzetnicima paušalcima i onima koji ostvaruju stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima, u iznosu od tri minimalne zarade, što znači pomoć za više od 900.000 gradjana Srbije, u ukupnom iznosu od 97,3 milijarde dinara.
“Svakom zaposlenom u tim preduzećima država će uplatiti nešto više od 90.000 dinara tokom naredna tri meseca, direktno na račun, kao podršku u krizi”, kazao je Mali.
Dodao je da Vlada predlaže i podršku zaposlenima u velikim preduzećima, koji su dobili rešenja o prekidu rada, u iznosu od 50 odsto minimalne zarade.
Objasnio je da je odlučeno da ta pomoć bude tolika jer, po Zakonu o radu, kada se dobije rešenje o prestanku rada, poslodavac ima obavezu da isplati 60 odsto proseka bruto zarade u proteklih 12 meseci, pa 50 odsto minimalne zarade pomoći od države, olakašava da se kriza prebrodi.
Mali je kazao da se treća mera u programu podrška likvidnosti, odnosi pre svega na privatni sektor i da iznosi 2,2 milijarde evra.
Naveo je da će Fond za razvoj izdvojiti 200 miliona evra za subvencionisane kredite sa jedan odsto kamate za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i zadruge.
“Takodje će biti uspostavljena garantna šema za zajmove, koja se dogovara sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra. Krediti iza kojih stoji država, neće imati veliki rizik, a novac će preduzetnici, mikro mala i srednja preduzeća dobiti za obrtna sredstva, likvidnost da što brže prevazidju probleme u poslovanju”, rekao je Mali.
Poslednji deo paketa je direktna pomoć svakom punoletnom gradaninu Srbije od 100 evra, koja će u dinarskoj protivvrednosti biti uplaćena na račun, za šta će iz budžreta biti izdvojeno oko 70 milijardi dinara.
“Želimo da unesemo dozu optimizma i pokažemo koliko je država Srbij jaka”, rekao je Mali i istakao da je sa ekonomskog stanovišta to dobro za povećanje potrošnje i likvidnost.
“Program se neće primenjivati na ona preduzeća koja se od početka vanrednog stanja smanjila broj zaposlenih za više od 10 odsto”, naglasio je ministar finansija.
Rekao je da se na programu mera radilo desetak dana, a čekalo se da se vidi kakve su posledice krize na ekonomiju zemlje, i da se vidi kako to rešavaju druge države, suočene sa istim problemima.
Dodao je da je Vlada Srbije dobila veliki broj predloga i sugestija od strane ekonomista, privrednika, privrednih udruženja kako da se pomogne privredi, i najveći deo tih sugestija uvršćen je u danas objavljeni plan pomoći.
Podestio je da to nisu prve mere koje su preduzele Vlada Srbije i Narodna banka Srbije (NBS), navodeći da će zdravstvenim radnicima biti povećane plate za 10 odsto, i da se deli jednokratna pomoći od 4.000 dinara svim penzionerima.
NBS je, dodao je Mali, uvela moratorijum na plaćanje kredita i finansijskog lizinga na 90 dana i smanjila referentnu kamatnu stopu, što je doprinelo održanju likvidnosti na tržištu i poboljšanju finansijskog položaja preduzeća u Srbiji.
Ponovio je da u javnom sektoru neće biti smanjenja plata i otpuštanja, kao i da neće biti smanjenja penzija.
Vlada Srbije će se truditi, rekao je ministar, da poštuje sve ugovorne obaveze prema kompanijama, što je bio i jedan od zahteva privrednika.
Po njegovim rečima, razmatraće se i sektorska podrška privredi.
“Ne odbacujem mogućnost da sektorski reagujemo da najugroženijima pomognemo, poput ugostitelja, hotelijera, povrtara, mlekara. Naćićemo način”, kazao je ministar finansija.
Dodao je da se posebna grupa bavi korporativnim obveznicama, kao načinom finasiranja na koji mogu da računaju velika preduzća. Objasnio je da se radi pre svega na pojednostavljenju regulative, da bi se velikim firmama omogućio još jedan način finansiranja, ne samo za likvidnost i obrtni kapital, već i za investicije.
Siniša Mali je rekao da je bilo predvidjeno da antikrizne mere predstavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali da se danas ne oseća dobro i da će se obrati gradjanima u roku od 48 sati.
Uplata sredinom maja, pomoć gradjanima kad prodje vanredno stanje
Ministar finansija Siniša Mali je danas rekao da će uplata prve minimalne zarade za preduzetnike i zaposlene u malim i srednjim preduzećima iz državnog budžeta Srbije početi sredinom maja, a jednokratne pomoći svim gradjanima Srbije od po 100 evra kad prodje vanredno stanje uvedeno usled epidemije virusa korona.
On je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio državni paket pomoći privredi i gradjanima rekao da će u narednih 10 dana Vlada usvojiti sve akte koji će omogućiti da se te mere što brže i efikasnije sprovedu.
Najavio je i mogućnost dodatnih mera pomoći za one koji će biti najviše pogodjeni uslovima rada u vreme epidemije.
“Ovim paketom pomoći privredi skraćujemo vreme da se nakon krize u što kraćem periodu naša ekonomija vrati na noge i krene da trči istom brzinom kojom je trčala do pre nekoliko nedelja” rekao je Mali.
Naveo je da se precizno još ne zna koliko novca će u okviru tog paketa pomoći biti obezedjeno iz budžeta, a koliko zaduživanjem na domaćem i medjunarodnom finansijskom tržištu.
Ministar finansija je apelovao na vlasnike poslovnog prostora da ne naplaćuju zakupcima kiruju dok je vanredno stanje u zemlji.
Na pitanje novinara da li moglo da se pravednije raspodeli jednokratna pomoć gradjanima Mali je rekao da je namera bila da “svako oseti snagu države i dobije dozu otpimizma i prodje krizu što lakše”.
“Treba da budemo solidarni, jedinstveni, da svakom gradjaninu pomogne što je moguće
više”, rekao je Mali.
Izvor: Tanjug
