Fiskalni savet je, u analizi razvoja i preporuka za reforme privatnih penzijskih fondova u Srbiji, ocenio da oni nisu opravdali reformska očekivanja.
Fiskalni savet navodi da danas manje od 10 odsto zaposlenih ima otvorene račune u njima a tek tri odsto njih redovno štedi u penzijskim fondovima.
Fiskalni savet je ocenio i da su privatni penzijski fondovi tokom 15 godina rada u Srbiji ostvarili realne stope prinosa od 2,2 odsto godišnje, ali i da dosadašnja investiciona politika koja se dominantno oslanja na državne obveznice nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa koji su u 2020. i 2021. godini bili negativni u realnom iznosu (-0,3 odsto i -6,1 odsto).
Savet je istakao i da penzijski fondovi nisu uspeli da se probiju na tržištu rada, i da je zato objavio preporuke za unapređenje postojećeg sistema kako bi se građanima omogućile bolje stope prinosa i proširio obuhvat penzijske štednje. Fiskalni savet, između ostalog, predlaže da se ukine limit da samo 10 odsto imovine penzijskog fonda sme biti investirano u inostranstvo, kao i da se postojeće “regresivne i izdašne” poreske olakšice zamene skromnijim i progresivnijim direktnim budžetskim subvencijama.
“Suštinsko proširenje pokrivenosti penzijskom štednjom zahteva korenitu promenu postojećeg sistema i aktivnu intervenciju države ka otklanjanju nedostataka tržišta privatnih penzijskih fondova“, naveo je Fiskalni savet u analizi. U tom smislu, jedan od njihovih predloga za reformu je da se na tenderu bira privatna investiciona kompanija koja bi penzijsku štednju pasivno investirala na međunarodne berze u cilju ostvarivanja optimalnih prinosa za štediše, sa minimalnim troškovima. Predlažu i uspostavljanje portala e-Penzija koji bi radnicima pružao informacije o stanju uplaćenih PIO doprinosa, očekivanom budućem iznosu državne penzije i mogućnostima za dodatnu privatnu penzijsku štednju.
Izvor: 021
