NASA i Američka agencija za atmosferska i okeanografska istraživanja upravo su objavile da je protekla, 2020. godina, bila zajedno sa 2016. najtoplija otkako se mere temperature. Zabrinutost je veća tim pre što se nastavlja trend zagrevanja – poslednjih sedam godina bile su, uzastopno, najtoplije.
Neobičnost prošle godine još je veća ako se ima u vidu da je, sudeći po oscilaciji čuveng fenomena El Ninjo, uzimajući samo uslove iz prirode, vreme trebalo da bude hladnije. Čovekova delatnost, međutim, napravila je preokret i još jednom dokazala da je opstanak planete ozbiljno doveden u pitanje.
April, maj, septembar i oktobar oborili su rekorde.
Pored toga, već nekoliko decenija mesečne temperature su uvek iznad proseka za isti mesec registrovan između 1950. i 1980. godine.
Nekoliko poslednjih godina temperature se kreću oko 1,2 stepena Celzijusa iznad prosečnih temperatura u prošlom veku. Na konferencijama o klimi mnoge države su se obavezale da će učiniti sve da razlika ne probije zacrtanih 1,5 stepeni, ali se toj granici sada već ozbiljno približavamo.
Povišene temperature dovode, polako, do trajnih promena na Zemlji, ali i do privremenih katastrofalnih nepogoda koje ugrožavaju pojedine regione. Setimo se samo velikih požara u Australiji, Kaliforniji, Sibiru i štete koje su naneli čoveku, biljnom i životinjskom svetu. Tropska ciklonska aktivnost bila je, takođe, veoma visoka, sa neuobičajeno velikim brojem uragana, posebno u severnom Atlantiku.
Efekat staklene bašte ne možemo okriviti za baš svaku vremensku nepogodu, ali ako se posmatra dugoročan trend u promenama klime, svakako da jedini uzročnik može da bude čovek.
Ovakvi podaci, nastali na osnovu kompleksnih istraživanja, pokazuju da se ne krećemo u dobrom pravcu. Čitava javnost treba da shvati da klimatske promene nisu priča velikih međunarodnih organizacija i naučnika – mi ih živimo iz godine u godinu sve očiglednije, i možemo na osnovu ličnog iskustva da svedočimo o pogubnim posledicama koje nas čekaju ako se nešto ne preduzme.
