Predviđanja procesa i novih rešenja u svim oblastima zanimljivija su nego ikada pre, zbog brzine kojom se poromene odvijaju, pa se tako može očekivati da već sledeću generaciju, koja danas započinje školovanje, na primer, za par decenija čeka potpuno izmenjeno životno i radno okruženje.
Pojedinci koji su među najuspešnijima u biznisu imaju, kako to obično kažemo – bolji pregled situacije od običnih građana, pa da vidimo kako rad u budućnosti vidi Stephane Kasriel, izvršni direktor Upwork-a, jedne od najvećih frilens platformi, bivši visoki menadžer PayPal-a i kopredsedavajući Saveta za globalnu budućnost obrazovanja i rada Svetskog ekonomskog foruma.
Veštačka inteligencija i robotika, po mišljenju Kasriel-a, neće dovesti do povećanja nezaposlenosti, ukoliko budemo sa maksimalnom odgovornošću upravljali inovacijama. Veštačku inteligenciju neki, kao Ilon Mask, opisuju i kao “najveći pretnju čovečanstvu”, ali zaboravljaju da mašine ove vrste, ipak, kreira čovek. Ukoliko ih tretiramo kao sredstvo za pomoć i otvaranje (a ne eliminisanje) novih mogućnosti, iskoristićemo sve prednosti koje pružaju. Činjenica jeste da će neka radna mesta potpuno nestati, ali možemo da pretpostavimo koja – ona najteža i po čovekovo zdravlje najopasnija.
Pre se može dogoditi da u budućnosti bude nedostatka obrazovanih radnika nego nedostatka radnih mesta, što se u pojedinim oblastima već ispoljava.
Sledeća važna osobina budućnosti radnog angažovanja na globalnom planu je da će se veliki gradovi takmičiti jedni protiv drugih u pravom ratu za osvajanje talenata, tako što će im pružati najbolje uslove za život, zabavu, najbolje tehnološke preduslove za rad, zdravu životnu sredinu. Pošto će moći da rade sa bilo kog mesta na zemljinoj kugli, budući radnici će za život, podizanje dece (i trošenje novca) birati najatraktivnija mesta na svetu.
Projekcije su, i to je važno naglasiti, da će do 2027. godine većina radnika angažovanih na pojedinim poslovima u Sjedinjenim Američkim Državama biti frilenseri. Danas ih je 57 miliona, odnosno oko 36% zaposlenih.
Paralelno sa promenama u radu treba pratiti i promene u obrazovanju. Današnji obrazovni sistem ruši se pred našim očima, kaže Kasriel – način na koji obučavamo buduće generacije više ih ne priprema doboljno i adekvatno za znanja i veštine koje će im biti potrebne na radnom mestu. Pojavljuju se nove fleksibilne škole, vođene od strane eksperata, po projektnom principu, koje u narednim godinama treba da dominiraju.
