Cene proizvoda i usluga u Srbiji kontinuirano rastu, nova poskupljenja se svakodnevno najavljuju, a građani su sve nezadovoljniji načinom na koji se o novonastaloj situaciji izveštava. Objašnjenja nadležnih da počinje globalna kriza, nezavisna od naše volje, retko koga mogu da zadovolje. Odnos saopštenja i realnosti poseduje nekoliko očiglednih problema i jazova, među kojima izdvajamo najznačajnije.
Prvi je stalno poređenje sa zemljama u okruženju, pa i šire, uz insistiranje zvaničnika da smo bolji i jači od drugih. Cene energenata, osnovnih životnih namirnica i različitih roba su, kako kažu, godinama najniže upravo kod nas, pa ima prostora za neminovno povećanje. Pri tome se ne govori najvažnije – neto plate u Srbiji nalaze se veoma blizu dna evropske lestvice. Ispod nas su, tenutno, samo Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija. Prosečna neto zarada je u Sloveniji, Grčkoj, Češkoj, Portugalu… dva puta veća nego u Srbiji, u Engleskoj i Belgiji četiri puta veća, u Nemačkoj pet puta veća, u Švajcarskoj čak devet puta veća…
I sve to po podacima iz marta, računajući da je prosečna plata u Srbiji 600 evra.
Poslednjom rečenicom, upravo, dolazimo do novog pitanja – da li je tačno da je prosečna neto plata u Srbiji 600 evra, kad svako od nas poznaje mnogo ljudi koji rade za oko 200 evra manje, i tek ponekog ko svakog meseca dobije blizu hiljadu evra.
Problem sa zvaničnim pokazateljima ekonomistima je jasan, ali nemaju moć da situaciju promene, pošto se podaci o medijani prikrivaju. Medijana je, u slučaju plata, vrednost od koje tačno 50% ljudi ima niže plate, a 50% više. U društvima izražene nejednakosti medijana je bolji pokazatelj standarda od prosečne plate. Neke procene pokazuju da je kod nas medijalna neto plata oko ili ispod 400 evra, odnosno da polovina građana ima nižu zaradu od 400 evra, a polovina višu.
Pomenimo još jedan uzrok nezadovoljstva građana. Povećanje cena ne prati odgovarajuća transparentnost, pa ne znamo šta sve ulazi u cenu, ni staru koju smo godinama plaćali, ni novu. Zbog toga je i opravdana sumnja da će se iz džepova građana većim cenama platiti gubici zbog lošeg organizovanja posla, upravljanja, prelivanja prihoda iz javnih preduzeća u privatna…