U kontaktu sa Rusima, posebno u zvaničnim prilikama, stranci ostaju u nedoumici šta činiti prilikom obraćanja sa patronimom – srednjim imenom, za koje je opšte poznato da je nastalo od imena oca.
Prevodioci i, posebno, sudski tumači za ruski jezik, moraju da budu sasvim precizni. Obavezno je ime sa ruskog na sve druge jezike prevesti u celini, onako kako je u originalu navedeno.
Ime oca dodaje se ličnom imenu po određenim pravilima. Najveći broj patronima za dečake nastaje kada se imenu oca doda nastavak –ovič ili –evič. Za devojčice, nastavci su –ovna ili –evna. Na primer, Mihailov sin bi dobio patronim Mihailovič, a kći Mihailovna. Nikolajev sin bi imao srednje ime Nikolajevič, a kći Nikolajevna.
Ovo je jasno. Zabunu, međutim, donekle unose prezimena, koja su nekada davno nastala od ličnih imena, kao što je to i kod nas slučaj. Ona se obično završavaju na –ov ili –ev, a osobe muškog i ženskog pola nose različite varijante istog prezimena.
Uzmimo za primer prezime Ivanov. Muškarci iz familije prezivaju se Ivanov, a žene nose isto prezime, ali ženskog roda – Ivanova. Obratite pažnju na razliku – ukoliko se kaže Natalija Ivanova, u pitanju su ime i prezime, ali Natalija Ivanovna znači da je Natalija Ivanova kći, dakle da se njen otac zove Ivan. Puna imena za rođenu sestru i brata mogu, recimo, da glase Natalija Ivanovna Ivanova i Dmitri Ivanovič Ivanov.
Patronimi čine, zvanično, deo imena. Pojavljuju se u svim dokumentima, uključujući pasoš. U razgovoru i pisanom obraćanju koriste se formalno, ali i neformalno. Uobičajeno je da studenti oslovljavaju profesore ličnim imenom i patronimom, a slično se čuje i na radnim mestima. Za starije osobe oba pola, okvirno iznad 55 godina, u znak poštovanja koristi se upravo ova forma.
