Nova poskupljenja goriva u Srbiji mogu se očekivati jer zbog ratnih sukoba u Siriji transportni putevi sirove nafte u regionu Bliskog istoka i Arabijskog poluostrva postaju sve nesigurniji pa cene na svetskom tržištu rastu, tvrde stručnjaci za energetiku.
Zamenik sekretara Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije (PKS) Ljubinko Savić rekao je da je poslednje poskupljenje goriva na pumpama u Srbiji u proseku za oko dva dinara posledica povećanja cena nafte na berzi i “reakcije trgovaca”.
“Barel nafte je u četvrtak koštao 50,77 dolara, a mesec dana ranije 47,98 dolara”, rekao je Savić.
Dodao je “da ne veruje da će do kraja godine nafta poskupeti preko 60 dolara po barelu”.
“Srbija uvozi naftu i cena goriva zavisi od nabavne cene, kursa dinara prema dolaru i ponude i potražnje”, rekao je Savić.
U malopodajnoj ceni goriva u Srbiji uz akcize, prema njegovim rečima, uračunate su i nadoknade za obavezne rezerve i markiranje, pa je zbog toga ona viša nego u Makedoniji i Bosni.
“U Srbiji je akciza, kao vrsta poreza, skoro 55 dinara za litar dizela, za litar benzina 53,34 dinara, a na kilogram tečnog naftnog gasa 41,65 dinara”, rekao je Savić.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija u Srbiji Tomislav Mićović rekao je da je prema analizi tog udruženja od nove godine prosečna maloprodajna cena benzina povećana za 9,61 dinar po litru, dizela za sedam dinara, a tečnog naftnog gasa (TNG) autogasa za 2,41 dinar po litru.
“Najnovije poskupljenje je posledica promena cena na berzi i cene sirove nafte, ali je i rezultat tržišnog nadmetanja 1.400 berzanskih stanica”, rekao je Mićović.
On je istakao da je teško prognozirati kako će se kretati cene sirove nafte na svetskim berzama i maloprodajne cene goriva u Srbiji.
Na pitanje zašto su cene goriva niže u BiH i Makedoniji Mićović je rekao da “Srbija prednjači po visini zahvatanja u ceni dizela i TNG-autogasa pa su zbog toga naše cene ovih energenata po pravilu pri vrhu liste”.
Dodao je da se zbog nižih cena gorivo iz BiH prenosi legalno i ilegalno u Srbiju i da se to vidi po padu prometa na pograničnim pumpama.
“Država jeste preduzela određene čak i veoma rigorozne mere, ali ne možemo reći da se promet goriva u ovim regionima brzo oporavlja zbog čega su na gubitku ne samo vlasnici benzinskih stanica, već i država”, kazao je Mićović.
Izvor: Beta
