Trenutno je na evidenciji oko 706.000 lica. U poređenju sa istim periodom prethodne godine došlo je do smanjenja broja nezaposlenih za 5,3 odsto, rekao je direktor NSZ Zoran Martinović.
“Ovo je jedna od najmanjih brojki u pogledu broja nezaposlenih u poslednjih nekoliko godina. Stopa nezaposlenosti je od januara do marta ove godine porasla na 19 odsto i bila veća u odnosu na poslednji kvartal 2015. ali mislimo da će stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu sigurno biti niža, imajući u vidu da se broj nezaposlenih na evidenciji od marta kontinuirano smanjuje”, rekao Martinović Tanjugu.
On je ukazao da je vidljivo da se tokom letnjih meseci, kada su aktuelni poslovi u poljoprivredi, preradi hrane, građevinarstvu, broj lica na evidenciji smanjuje.
To znači da značajan uticaj imaju sezonski poslovi i mere aktivne politike koje su dinamičnije nego pre, ističe on.
“Ono što je problem je da veliki broj ljudi koji su angažovani na sezonskim poslovima zapravo radi u neformalnom sektoru i samim tim to se ne može kvalitetno odraziti na statistiku i ta lica dalje se nalaze na evidenciji i angažovani su u sektorima koji tokom letnjih perioda imaju potražnju za radnicima”, objašnjava Martinović.
Polovina na evidenciji teže zapošljivi
Martinović ukazuje da višegodišnji problem predstavlja zapošljavanje polukvalifikovanih i nekvalifikovanih lica, kojih u svakom trenutku na evidenciji ima preko 30 odsto i spadaju u teže zapošljive.
Svi koji ne poseduju veštine i radno iskustvo smatraju se teže zapošljivim kategorijama, ističu u NSZ.
Lakše se na tržištu rada snalaze inženjeri informacionih tehnologija, građevinski inženjeri, mašinski inžeinjeri, farmaceuti, lica koja imaju zanate, kuvari, pekari, frizeri, moleri, zavarivači…
U teže zapošljive kategorije mogu se svrstati i mladi do 30 godina, lica romske nacionalnosti, osobe sa invaliditetom, lica starija od 50 godina.
Oko 50 odsto lica na evidenciji praktično spada u teže zapošljive, pojašnjava Martinović.
On je podsetio na to da počinju da funkcionišu usluge u klubovima za traženje posla, centrima za informisanje i profesionalno savetovanje.
“Oko 113 lokalnih samouprava je potpisalo sporazum sa NSZ, i u njima će se ove usluge odvijati i naši savetnici su počeli da rade u tim klubovima”, rekao je on.
Građanima su na raspolaganju 20 novih centara za informisanje i profesionalno savetovanje, 60 klubova za traženje posla i 80 samouslužnih radnih stanica.
“Cilj je da se politika zapošljavanja delimično izmesti sa centralnog nivoa i približi lokalnim samoupravama koje su zaista prepoznale ove naše prioritete”, rekao je Martinović.
U godini preduzetništva, veliko interesovanje je i za programe samozapošljavanja.
U ovoj godini stiglo je više od 6.500 zahteva za takve programe, a prošle godine bilo ih je oko 5.000.
Najveće interesovanje ove godine vlada za programe u oblasti proizvodnih delatnosti, odnosno u oblasti prerađivačke industrije, zanatskih programa, različitih usluga .
Izvor: RTV