Prema podacima Evropske statističke službe, u Srbiji je u 2014. proizvedeno 302 kilograma otpada po stanovniku od čega je 236 kilograma tretirano (reciklirano, kompostirano, spaljeno ili odloženo na deponije).
Medjutim, od tretirane količine u Srbiji samo je jedan odsto recikliran a 99 odsto otpada je završilo na deponijama, prenosi Euraktiv Srbija.
Ni ostale zemlje koje streme ka članstvu u EU ne odnose se mnogo bolje od Srbije prema otpadu i u Crnoj Gori 99 odsto otpada ide na deponije a u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Turskoj – 100 odsto.
U EU je svaka osoba u 2014. proizvela u proseku 475 kilograma otpada od čega je 44 odsto reciklirano ili kompostirano.
Količina otpada po stanovniku u EU smanjena je za 10 odsto od 2002, kada je dostigla maksimum od 527 kilograma. Udeo otpada koji se reciklira ili kompostira u EU raste i sa 17 odsto u 1995. stiglo se do 44 odsto u 2014.
Količina otpada po osobi razlikuje se u velikoj meri od članice do članice EU i ide od manje od 300 kilograma do dva i po puta više.
Manje od 300 kilograma komunalnog otpada po osobi proizvedeno je u Rumuniji, Poljskoj i Letoniji a slede Češka i Slovačka sa tek nešto više od 300 kilograma.
Na drugoj strani je Danska sa 759 kilograma otpada po stanovniku godišnje a zatim idu Kipar, Nemačka i Luksemburg sa po više od 600 kilograma.
Članice EU znatno se razlikuju i po načinu na koji tretiraju komunalni otpad.
Gotovo polovina otpada reciklira se u Sloveniji (49 odsto) i Nemačkoj (47 odsto) dok se najviše kompostira u Austriji (32 odsto) i Holandiji (27 odsto). Recikliranjem i kompostiranjem zajedno u Nemačkoj je 2014. godine tretirano 64 odsto otpada, u Sloveniji 61 odsto, Austriji 58 odsto, Belgiji 55 odsto a Holandiji 51 odsto.
Istovremeno je najveći deo otpada odložen na deponije u Letoniji (92 odsto), Malti (88 odsto), Hrvatskoj (83 odsto), Rumuniji (82 odsto), Grčkoj (81 odsto).
Izvor: Beta
