Statistički podaci kada su plate u pitanju, to dobro znamo, nisu pouzdani. Ni najnoviji, po kojima je prosečna neto zarada u Srbiji u maju bila je 43.964 dinara, nisu izuzetak. Stoji, doduše, uz saopštenje Republičkog zavoda za statistiku i podatak da je prosečna plata nominalno manja za 3,6 odsto, a realno za 3,3 odsto od one u aprilu, ali to ne znači mnogo. Posebno ne porodicama sa jednim zaposlenim, ili onima koji svoje zarade, uglavnom niže od minimalnih, dobijaju izvan tokova koje obuhvata statistika.
U Privrednoj komori Srbije navode da je potrošnja hrane u 2014. bila u padu. Trošimo manje hleba, peciva, mleka, šećera, voća i povrća. Prosečan račun u prodavnici pao je sa nepunih 600 dinara na 300. U Uniji poslodavaca Srbije ističu da su pojedinačni pazari u trgovini od 2008. opali za 30,4 odsto.
Pristojno živi 2,3 % građana
Pogledajmo na ovom mestu istraživanje o mesečnim troškovima četvoročlane porodice, koje su uradili novinari “Blica”.
Za pristojan život u Srbiji zarađuje tek 177.000 ljudi ili 2,3 odsto. Ostali žive ispod ove granice, ne odlaze na zimovanja, letovanja, u bioskop, restorane…
Za život dostojan 21. veka svaki od roditelja bi morao da zarađuje po 98.862 dinara mesečno ili 1.650 evra ukupno. Ovaj iznos je prosečnom građaninu Srbije nedostižan, iako je za 1.350 evra manji od 3.000 evra, koliko su Austrijanci ovih dana izračunali da je za normalan život mesečno potrebno samo jednom njihovom žitelju.
Sa nepunih 200.000 dinara mesečno ili fantastičnih 2,4 miliona dinara (19.800 evra) godišnje porodica u Srbiji sa dva đaka može da plati sve račune, koji uključuju i 6.000 dinara za troškove četiri mobilna telefona, ali i hranu, školski pribor, ekskurzije…
U računicu je uključeno letovanje, zimovanje, odlasci u restorane, aktivniji društveni život, te prosečan kredit u Srbiji od 250 evra mesečno. Tu su i troškovi jednog automobila, koji samo za gorivo u proseku dostignu 100 evra, što je čak 1.200 evra godišnje.
