Globalna trgovina iskazala je u proteklim decenijama rast nezabeležen u istoriji, a svetsko tržište roba i kapitala opšte je prihvaćeno okruženje koje imaju u vidu svi ambiciozni učesnici u razmeni.
Sa porastom neizvesnosti, međutim, tržište počinje da se sužava. Kompanije nisu spremne da se upuste u rizik, tako da se sve više okreću regionalnim partnerima. Upravo ova pojava, koja se i trenutno zapaža, može da bude jedan od signala krize koja se približava.
Ono što je veoma interesantno u samoj pojavi je da ona najviše koristi donosi – Kini. Trgovina unutar Azije gotovo da je bila identična po obimu ukupnoj trgovini azijskih zemalja sa Severnom Amerikom i Evropom. U poslednjim mesecima postaje vidljivo da regionalna trgovina odnosi primat. Azija je međusobno više povezana, što se najbolje vidi na velikim međunarodnim sajmovima, kakav je aktuelni, u Šangaju.
U Evropi i Severnoj Americi trend je sličan.
U obimnom istraživanju u avgustu i septembru, sprovedenom na 8500 kompanija, otkriveno je da je jedan od uzroka okretanja ka domaćem tržištu i bližim susedima i politika, odnosno podrška vlada za takvu orijentaciju.
Procenat firmi iz Evrope i Severne Amerike, koje Aziju vide kao glavno ciljno tržište u budućnosti, počeo je da opada tokom ove godine. Isto je i sa azijskim kompanijama kada se pitanje postavi za severnoameričko tržište.
Za razliku od navedenog, severnoameričke trgovinske firme planiraju da povećaju obim prometa u svom regionu u narednih tri do pet godina. Zemlje azijsko-pacifičke zone kao najveće tržište vide Kinu. I kiineski proizvođači potpuno se uklapaju u nove trgovinske trendove. Dobar broj njih preselio je proizvodnju u azijske države sa najvećim rastom u regionu, kako bi se prodaja i distribucija u ovim zemljama odvijala sa što manje zastoja.
