U 2020. godini i oni koji nisu znali naučili su šta znači raditi od kuće, putem interneta. Kolege i kolektivi su imali priliku da se sastanu na video konferencijama, na nekoj od popularnih platformi.
Posle samo nekoliko meseci, mnogi su zaključili da ove metode imaju prednosti, ali i mane. Nervoza i umor uselili su se na potpuno nov način u izvršavanje radnih, studentskih, učeničkih obaveza.
Naučnici su dobili priliku da pojavu detaljnije istraže i šalju nam jasne poruke – zamor je realan, očekivan, i ima uzroke zasnovane na procesima poznatim u fiziologiji, anatomiji, biohemiji, psihologiji…
Uporedite samo sastanak uživo i onaj na Zoom-u, na primer.
Dolazite u drugu kancelariju, birate svoje mesto za stolom, sedate u udobnu stolicu i posmatrate nameštaj, rokovnike, prozore i vrata, druge ljude… Njihova lica, ali i pokrete, položaje tela…
Mnoštvo neverbalnih znakova i različitih stimulansa zamenjeno je u video pozivu samo jednim pravougaonim svetlim ekranom, na koji je usmerena sva pažnja. Normalna komunikacija svedena je isključivo na verbalnu – na reči koje čujemo i lica na monitorima.
Posmatranje svog lica na monitoru takođe je nov i, za prirodnu komunikaciju, neobičan osećaj.
U zavisnosti od uslova, iscrpljuje i mogućnost da se sa internet vezom, kompjuterom ili našim ličnim okruženjem, dogodi nešto nepredviđeno.
Pauze, u komunikaciji licem u lice na kakvu smo navikli, smenjuju se prirodno i osoba koja ćuti ne doživljava se kao neko ko ne zna odgovor, ili je u problemu. U video razgovoru je donekle drugačije, a samo saznanje da i drugi nas doživljavaju slično, unosi sumnju u kvalitet informacija koje šaljemo i primamo.
Komunikacija sa kolegama pre sastanka, ili obavljanja zadatka, često donosi nove informacije i pomaže u izvršenju posla. Kod kuće, zaposleni je prepušten sebi i nema mogućnost da se konsultuje sa drugima na način na koji je to radio ranije.
Pa ipak…
Da ne bude sve onespokojavajuće, pomenimo i prednosti video poziva. Upravo ono što čini nedostatke, za određene osobe može da znači olakšanje. To su, na primer, ljudi koji pate od, takozvane, socijalne anksioznosti. Neko se ne oseća dobro zbog viška kilograma, visine, drhtanja ruku, čini mu se da obično nije prikladno ili dovoljno dobro odeven… Komunicirajući sa kolegama na nov način, možda će uspeti da pobedi neopravdane strahove, prevaziđe zbunjenost i osećaj inferiornosti.
