Korišćenje Wi-Fi mreže bez lozinke široko je rasprostranjeno, pa se korisnicima preporučuje da na taj način ne obavljaju finansijske transakcije.
Naime, iz RATEL-a upozoravaju da sve što se radi preko interneta može “procuriti”.
Direktor RATEL-a Vladimir Tintor kaže da mnogi u kafićima, kod komšlija ili na nekim drugim javnim mestima koriste Wi-Fi mreže bez lozinke, što ne predstavlja nikakvu zaštitu.
“Sve ono što rade preko interneta može procureti tako da svakako bilo kakve finansijske transakcije nikako ne bi smele na taj način da se obavljaju”, napominje Tintor.
Naveo je da je RATEL doneo smernice za zaštitu korisnika od bezbednosnih rizika u IKT sistemima, te da je namera da približe građanima gde postoji naveći broj reklamacija, žalbi i prigovora i naprosto da se deluje preventivno.
Tintor je rekao da praktično svaki građanin danas koristi neki uređaj koji može da bude podložan određenim rizicima po pitanju bezbednosti.
“Da li su to u pitanju računari, laptopovi, tableti, mobilni telefoni, svi oni danas imaju određene bezbednosne rizike i na te rizike može preventivno da se utiče samim ponašanjem vlasnika tih uređaja”, navodi direktor RATEL-a.
Odlična preventiva je, kaže, upotreba lozinki za pristup uređajima kao vid zaštite koji će sprečiti da određeni podaci ne dođu u posed onih kod kojih ne bi trebalo da budu.
“Uvek je preporuka da lozinke budu što kompleksnije u smislu broja karaktera, da se koriste velika i mala slova, brojevi, interpunkcijski znaci, ali naravno u određenoj šemi koju svaki pojedinac može kasnije da ponovi”, rekao je Tintor.
Takođe je, ističe, bitno i redovno ažuriranje i operativnih sistema i antivirusne zaštite, kao preventiva za bilo kakav eventualni problem po pitanju bezbednosti, a poželjno je koristiti i šifru na samom mobilnom telefonu, jer je to u slučaju gubitka telefona dobra zaštita da se podaci ne izgube.
Pažnja je neophodna i u slučaju dobijanja određenih elektronskih poruka, kada se ispostavi da se imejl adresa možda razlikuje samo u jednom slovu u odnosu na adresu neke institucije ili pojedinca koje poznaje korisnik. Takve elektronske poruke mogu da zaraze računar.
Izvor: Tanjug
