Srbija se ovih dana suočava sa trećim talasom pandemije Covid-19. Broj zaraženih ljudi brzo raste (slučajevi su se utrostručili u poslednjih deset dana), ali ipak je situacija bolja nego u zemljama u okruženju. Vladini službenici i krizni tim razmotriće nove restriktivne mere ako se situacija pogorša. Za sada se mora primeniti stroža primena trenutnih mera (udaljavanje od 2m; maske na otvorenim i zatvorenim prostorima; zabranjeno okupljanje preko 30 ljudi). Ako se situacije drastično pogoršaju, verovatno će gastronomski sektor prvi doživeti restriktivnije mere. Za sada još uvek rade do 23:00.
Kada se osvrnemo na efekte pandemije Corone na poljoprivredni sektor u Srbiji, uticaj je različit na različite podsektore. Dok je pandemija Corone gurnula određene sektore na ivicu postojanja, dok je drugima rezultirala povećanjem prodaje.
Pozitivan uticaj na prodaju voća i povrća
U prvoj polovini ove godine poljoprivredni izvoz zabeležio je rast od 10,3% u poređenju sa istim periodom 2019. Podaci Zavoda za statistiku Srbije pokazuju rast izvoza žitarica za 9,8% i rast izvoza voća od sjemenki i koštičavog voća od 19,8%. U avgustu 2020. smrznuta malina bila je peti proizvod po izvozu iz Srbije. Istog meseca vrednost izvoza bila je 22,2 mil EUR. Srpske kompanije čija je osnovna delatnost prodaja svežeg voća i povrća složne su da je Covid-19 pozitivno uticao na potrošnju svežeg voća i povrća i zabeležile su rast svog poslovanja za 20%. Glavna izvozna tržišta za ove sveže proizvode su Ruska Federacija, Češka; Poljska; Hrvatska i Italija.
Manji proizvođači i prerađivači voća i povrća (različite vrste marmelada i tradicionalni namazi) uglavnom su bili orijentisani na domaće tržište i on-line prodaju. Na samom početku ove zdravstvene krize, u martu 2020. godine, pojedinačni proizvođači povrća (zelena salata i ostalo rano prolećno povrće) teško su pogođeni zatvaranjem zelenih pijaca i nametali im zaključavanje.
Dugoročni ugovori sa lancima supermarketa definitivno su bili blagoslov za proizvođače kvarljive robe u to doba. Teška vremena pokazala su se inspirativnim za alternativno razmišljanje i rezultirala su modernizacijom ovog konzervativnog sektora. Proizvođači voća i povrća uz pomoć vladinih zvaničnika i društva u celini okrenuli su se on-line prodaji. Više o ovome ovde.
Elektronska trgovina se i dalje povećava
Povećanje e-trgovine u prvom mesecu pandemije poraslo je za 400%. Pandemija je primorala mnoge ljude da prvi put kupuju namirnice putem Interneta, a trend koji Covid-19 donosi za internet prodavnice, promeniće način kupovine i nakon krize. Elektronska trgovina knjiga, odeće i električnih uređaja bila je prisutna pre pandemije. Naručivanje gotove hrane putem aplikacija za dostavu širilo se i pre krize sa koronavirusom, ali od pandemije e-kupovina beleži značajan porast kupaca i navika ostaje. Lanci supermarketa i prehrambene prodavnice i dalje beleže rast od više od 200% u e-kupovini zdravih grickalica, voća, povrća, mesa i svih ostalih namirnica. Čini se da se kulturni obrasci društva koje toliko vole društvena okupljanja i interakcije prilagođavaju novoj normalnoj situaciji.
Predsednik Udruženja tradicionalnih proizvoda Srbije rekao je da su na početku kriza proizvođači meda imali teške uslove poslovanja zbog zaključavanja i zatvaranja otvorenih „zelenih pijaca“. Naišli su na poslovne gubitke, ali su se prilagodili novim okolnostima na tržištu i novoosnovanim kupovnim navikama poput prodaje na mreži.
S druge strane, ova godina bila je veoma teška za proizvođače i prerađivače mesa. Lokalni gastronomski sektor (hoteli; restorani, kafići) bio je ograničen u svom poslovanju, što je rezultiralo masovnim smanjenjem njihovih poslovnih performansi. Ovo je uticalo na prodaju mesnih proizvoda na lokalnom tržištu. Takođe, smanjen je izvoz mesa što je dovelo do prezasićene ponude na lokalnom tržištu i pada cena. Da bi pomogla poljoprivrednicima u stočarstvu, Vlada Srbije donela je odluku da tovljenici stoke mogu da podnesu zahtev za još jednu subvenciju za kupovinu u Ministarstvu poljoprivrede do 20. novembra. Ovim srpska država pruža podršku proizvođačima za svaki kilogram legalno prodatih govedina teška više od 600 kilograma. Za lokalne proizvođače mesa ova pomoć mnogo znači, jer je broj malih farmi koje se bave tovom stoke u zemlji između 12 i 16 hiljada. Takve farme tove u proseku 5-6 bikova. Uključujući velike farme, godišnje se u zemlji proizvede oko 220 hiljada tovnih goveda, od kojih se 120.000 obično proda u inostranstvu.
