Ukoliko ste vlasnik kompanije ili to tek nameravate da postanete, potrebno je da jasno napravite razliku između dva pojma – vlasnik i lider. Ili, pitajte zaposlene u privatnim kompanijama – oni to, posebno ukoliko imaju višegodišnje iskustvo, najbolje znaju.
Dešava se da jedna osoba u sebi sjedini vlasničku poziciju i osobine lidera, ali je neophodno da čak i ona ovu razliku poznaje, i da, ukoliko se pojavi uspešniji lider, sa njim podeli lidersku poziciju, ili mu je u potpunosti prepusti.
Biti vlasnik znači posedovati kompaniju – imati administrativnu titulu vlasnika, iz koje proizilaze obaveze i odgovornost prema sebi, drugima, državi. Cilj dobro znamo – firma treba da napreduje, uz finansijske i druge dobrobiti za sve navedene.
Šta znači biti lider?
Lider upravlja, organizuje, poznaje dobro posao i ljude. Umesto sebi i svojoj ulozi, on pažnju poklanja timu. Lider pokazuje kako se radi, edukuje, daje primere. On dozvoljava greške i ne kažnjava ih, omogućavajući svakome, pa i sebi, da iz grešaka uči.
Lideri čine da se ljudi oko njih osećaju bolje, atmosfera postaje stimulativna za radne napore. Lider ima vremena za svakog zaposlenog, spreman je da sasluša i motiviše.
Lider vam nikad neće reći “Ja te plaćam”, ukoliko je vlasnik.
Lider ne traži priznanja i titule za sebe. On je tu da tim zajedničkim snagama postigne rezultat, iz koga proističe nagrada za sve.
Da li je lider natčovek? Nije.
Važna informacija je da se liderstvo uči, pa ipak, osobine lidera mogu usvojiti samo oni koji su spremni da se menjaju. Nekada, to nije lako. Može se dogoditi da čovek ne poseduje veštine i temperament da u isto vreme bude dobar vlasnik i lider.
Zaključak je jasan – odgovorni vlasnici, ukoliko zaključe da nisu dobri lideri, treba da ih potraže i poklone im poverenje.
