Najnoviji globalni podaci pokazuju da blizu dve trećine stanovnika sveta ima internet vezu, a oko 4,4 milijarde ljudi koristi više uređaja za konekcije.
Društvene mreže su u samom vrhu popularnosti. Ako se izuzmu podaci iz Kine, čiji stanovnici koriste specifične platforme, podaci za jul 2019. izledaju ovako. Facebook ima 2,4 milijarde aktivnih korisnika. Slede YouTube sa dve milijarde, WhatsApp sa 1,6 milijardi, Instagram naloga ima jednu milijardu i Twitter “samo” 330 miliona korisnika.
Za jedan minut razmeni se 41.6 miliona poruka putem Facebook Messenger-a i WhatsApp-a. U isto vreme prosečno se gleda 4,5 miliona video snimaka na YouTube-u, nešto više od 347 hiljada osoba pretražuje Instagram, 87 i po hiljada ljudi objavi post na Twitter-u.
Navedeni podaci nisu namenjeni rubrikama tipa “verovali ili ne”. Podaci pokazuju stvarnost sveta u kojem živimo. Ona se, zaista, mnogo razlikuje od stvarnosti od pre samo nekoliko decenija, ali povratka unazad više nema.
Društvene mreže – usporavanje rasta
Upotreba društvenih mreža raste, ali taj rast nije snažan kao što je nekad bio. Interesantan je podatak da nekoliko generacija u tome prednjači. Milenijalci, ili “generacija Y”, kako ih često zovemo, odrasli su i preuzimaju važne uloge u društvu. Rođeni su između 1981. i 1996. (po širim definicijama i nekoliko godina posle toga) i odustaju od pasivnog pretraživanja i čitanja postova. Suočeni sa brzinom proticanja vremena, oni više nisu spremni da ga gube, pa predstavljaju primere za uzor. Na mrežama sve više obavljaju poslove, dobijaju informacije, ulaze u online kupovine…
Zapažena je još jedna zanimljivost, ovoga puta vezana za starije osobe. Najveći rast korišćenja društvenih mreža beleži se kod “bejbi bumera” (rođenih između 1946. i 1964. godine), koji su internet imali priliku da upoznaju tek u svojim zrelim godinama. Oni provode manje vremena dnevno online, u poređenju sa drugim generacijama, ali ako ovim tempom nastave da ga povećavaju, možda neke i prestignu.
