Bilo bi suviše jednostavno i netačno objasniti aktuelni pad gotovo svih kriptovaluta tvitovima koje je objavio multimilijarder Ilon Mask. Finansijski stručnjaci još uvek analiziraju uzroke i posedice, ali se slažu u sledećem – kompleksni uslovi na tržištu kriptovaluta lako su promenljivi pod dejstvom zvaničnih zakonodavnih aktivnosti država, i špekulativnih poteza najmoćnijih igrača.
Ne treba zaboraviti ni sledeće – padu bitkoina na najmanju vrednost u prethodna tri meseca prethodio je gotovo neverovatan rast, kada smo propustili da potražimo razloge za njegovu održivost.
Događaj koji je sigurno „pokrenuo lavinu“ je odluka kineske vlade da zabrani brojne kriptovalutne aktivnosti, sa namerom da zaštiti svoj novac – digitalni juan. Od ukupnog svetskog „rudarenja“ bitkoina čak 75% se obavlja u Kini, pa je naglo krenula prodaja valute. Rizik posedovanja bitkoina je porastao, na šta su odreagovali vlasnici iz čitavog sveta.
Kineskom udaru na kriptovalute prethodila je odluka Ilona Maska da obustavi prodaju Tesla automobila za bitkoine, kao i glasine iz izvora bliskih zvaničnom Vašingtonu da će pooštriti regulaciju digitalnih sredstava plaćanja. Prethodna dva događaja bitkoin su, međutim, samo „zaljuljala“, pošto odluke u dogledno vreme mogu da budu ublažene, promenjene. Na kineski zakon, međutim, niko osim kineske vlade ne može da ima uticaj.
Situacija danas nije jasna ni ekspertima. Pojedine velike kompanije čvrsto ostaju uz kriptovalute, ali to malo znači za procenu buduće vrednosti koina. Većina banaka i sve državne nacionalne banke su i dalje skeptične u prihvatanju kripto imovine kao zamene za novac. Zbog toga, što je dobro, nagli pad vrednosti kriptovaluta ne utiče na finansijsku stabilnost država i međunarodnog tržišta novca i kapitala.
Pitanja na koja nema odgovora ostaju problem vlasnika bitkoina.
Smisao upozorenja da se cena i vrednost njihovog „novca“ teško može spasiti od naglih skokova i padova najbolje se vidi na najnovijem primeru.
