Da i je selidba iz grada na selo pojava koja je uzela maha, ili nam se, zbog priloga u medijima, samo tako čini?
Život u gradovima ima alternativu, ali prednosti i nedostaci nalaze se i u jednoj i u drugoj opciji.
Za one koji žive u malim mestima u unutrašnjosti, selidbe za Beograd, Niš, Novi Sad, razmatraju se kao najbolje rešenje. Stan se u prvo vreme iznajmljuje, budući stanovnici prestonice pozivaju agencije za selidbe i otkup nameštaja, višak pokućstva se poklanja rodbini, i novi život može da počne.
Sa druge strane, Beograđani, Nišlije, Novosađani, Kragujevčani… traže mir. Cene kuća na selu su sve niže, vazduh je sigurno čistiji, novi zvukovi i mirisi opuštaju, sticanje prvih znanja o poljoprivredi zabavlja…
Ali, da li je život na selu zaista zdraviji od onog u gradu?
Nova istraživanja svetskih stručnjaka donekle odstupaju od ustaljenih mišljenja. Veza između kvalitetnog života i životne sredine ne izgleda više tako čvrsta. Postoje mnogi individualni činioci i detalji, koji koristi grada i sela postavljaju u drugi plan.
Naučnici, tako, pominju, rano iskustvo i važne događaje u životu pojedinca, okolnosti u kojima je odrastao i u kojima se trenutno nalazi, izloženost određenim obavezama, poslovima… Povišen stres kao jedan od faktora rizika ne mora nužno i bezuslovno da se vezuje za život na nekoj lokaciji.
Činjenica je da seoski život znači veću fizičku aktivnost i da priroda opušta, ali disciplinovani stanovnici gradova mogu ponešto od toga priuštiti sebi nekoliko puta nedeljno. Boravak pored vode, bilo da je u pitanju reka, jezero, more, zdrav je u svakom slučaju.
U gradu raste rizik od astme, alergija (ne svih), depresije, ali stariji u proseku žive bolje i duže zbog većeg komfora. U selima, dalje, postoje veće šanse za susret sa neprijatnim i ponekad opasnim insektima i životinjama… U manje razvijenim zemljama zagađenje hrane i okoline veštačkim đubrivima može da bude intenzivnije u selu nego u gradu.
Poruka je, dakle, jasna – uticaj životne sredine samo je jedan od brojnih, potrebnih za zdravlje i zadovoljstvo, tako da odluke “o bekstvu” treba donositi uz sagledavanje svih okolnosti – individualnih i kolektivnih.
