Više od 75 odsto gradjana Srbije smatra da je zdrava ishrana važna, ali manje od četiri odsto njih kaže da se hrani zdravo, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani koje je sproveo maloprodajni lanac Delez Srbija.
“Istraživanje je pokazalo i da su gradjani sve obaveštenji o hrani koju kupuju, pa tako gotovo 15 odsto ispitanika redovno čita deklaracije na proizvodima, što je za deset odsto više nego što je pokazalo istraživanje radjeno pre dve godine”, izjavio je stručnjak za održivi razvoj kompanije Delez Srbija Uroš Radojević.
On je na panel diskusiji o zdravijim navikama u ishrani gradjana Srbije “Važno je da znamo šta jedemo”, istakao da je istraživanje pokazalo i da više od 70 odsto ispitanika povremeno čita deklaraciju kod odredjene vrste proizvoda ili kada traže informaciju o odredjenom nutrijentu.
“Kod oko 55 odsto ispitanika deklaracija utiče na odabir proizvoda”, kazao je on.
Kako je dodao, ispitani potrošači zdravom hranom smatraju voće, povrće, hranu pripremljenu kod kuće, a prepoznaju da je važan i način pripreme, pre svega dodavanje soli, šećera, masti, što nije bio slučaj u istraživanju 2017. godine.
Prema njegovim rečima, gradjani su svesni i da je važan i adekvatan unos tečnosti, kao i izbalansirana i raznovrsna ishrana.
Delez uvodi novu etiketu
Radojević je najavio da će kompanija Delez, radi bolje informisanosti potrošača o sasatavu prehrambenih proizvoda, naredne godine uvesti novi, pojednostavljeni, sistema obležavanja za proizvode robne marke “Premija”.
Kako je objasnio, reč je o sistemu koji je uveden u Francuskoj, gde je razvijen uz pomoć tamošnjeg Ministarstva zdravlja, i već se primenjuje u Belgiji, a koji daje sumiranu ocenu o proizvodu, odnosno njegovom sastavu, koliko sadrži kalorija, šećera, masti ili vlakana, voća ili povrća i to na skali od A do E.
Takvo obaveštenje se, kako je naveo Radojević, stavlja na prednju stranu ambalaže i predstavlja pojednostavljenu informaciju koja služi kao dopuna, a ne zamena deklaraciji i trebalo bi da pomogne potrošačima pri odluci koliko kog proizvoda bi trebalo da konzumiraju.
Rukovodinac Grupe za javno zdravlje Ministarstva zdravlja Srbije Snežana Pantić Aksentijević kazala je da “tradicija, navike i globalizacija utiču na to da se kao nacija ne hranimo dobro”.
“Zbog toga je važno da znamo šta jedemo i o čemu govorimo, kada govorimo o pravilnoj ishrani”, rekla je ona i dodala da je zato bitno da postoji Nacionalni program za prevenciju gojaznosti adolescenata i odraslih, kao i nacionalna kampanja “Teži ravnoteži”.
Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju, Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Dragana Jović podsetila je da je istraživanje iz 2014. godine pokazalo da je 52 odsto odraslih u Srbiji gojazno.
Rekla je da je taj trend imao lagani porast, ali da će novo istraživanje koje je u toku pokazati da li su preduzete mere dale rezultate na smanjivnju broja gojaznih.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović kazao je da poljoprivredna inspekcija godišnje sprovede blizu 5.500 kontrola proizvodnih pogona, ali i namirnica u trgovini.
“Najveći broj utvrdjenih nepravilnosti odnosi se na deklaracije”, kazao je on, navodeći i da inspekcija godišnje primi i oko 500 žalbi potrošača iz čitave Srbije, od čega se polovina odnosi na deklarisanje, a da se u četvrtini slučajeva utvrdi da su potrošači bili u pravu kada su se žalili.
Vujović je istakao i da su svi propisi koji se odnose na bezbednost hrane, pa i Pravilnik o deklarisanju, usaglešeni sa svetskim normama u toj oblasti.
Izvor: Beta
